List na vetru

Ultima racio je izraz koji potice iz latinskog jezika i oznacava upotrebu odredjenih sredstava , ili uopste , poslednji potez koji se moze odigrati u igri zvanoj zivot. 

Postoji stara prica da su covek i zena nastali od jednog savrsenog bica, koje je posedovalo moc saznanja.

Usvom tom sveznanju nalazile su se i lose osobine.

pa je usled pokusaja iskoriscavanja istog , sila koja nas spaja upravo od tog bica napravila dvoje , ostavljenih da ceo zivot lutaju trazeci savrsenstvo , nekada cak i bez znanja da kljuc tog savrsenstva postoji i u njima samima.

Ne pricam vam o teoriji Jin-Jang,dve razlicite polovine koje cine jednu celinu , vec pricam o dva dela razlicitih velicina , moci i ciljeva , ali iste uzajmne vrednosti . Za primer vam pruzam jednu pricu , o dvoje mladih ljudi , za nekoga svakidasnju , dok za druge neuobicajenu i nepojmljivu .

Ljubav se moze grubo svesti na samo jednu recenicu , koja jeste tacna , ali nije potpuna . Potpunu , cak i oni koji to poseduju , ne umeju prevesti drugome, jer njena vrednost prevazilazi trenutno ljudsko shvatanje.

"Da bi dobio ljubav , moras je i pruziti "

Ljubav ni za koga nije ista, cak ni za ta sva dela koja teze biti spojena .

Ova ljubav nije procvetala u prolece , iskreno , ne zna se ni kada je cvetala i da li je uopste i dostigla vrhunac . Mozda nije ni postojala , a mozda nesto od nje i dalje postoji , neki tihi zar , bez odgovarajuce vatre. Ovo dvoje ljudi moze biti bilo ko od vas . Ne , naravno da nisu svi isti ,vec posebni samo sebi ... kao i svi drugi . 

Neka bude da je ova ljubav zapoceta u jesen . Dva lista otpala sa grana razlicitog drvaeca, vetar je vodio novom pocetku . Ni svesni da su se tu njihovi putevi ukrstili , zapoceli su putovanje u istom kupeu. Vodjeni slicnom pricom i istim vetrom indetifikovali su se u zajednickoj ciklicnosti , 

ne usudjujuci se da ishta promene . Verovali su da ce prepusteni vetru njihove "sudbine" da se ostvare . 

Svako je imao svoju stanicu u ovome vozu , svako je imao svoje drvo do sledece jeseni .

Na njihovim sledecim stanicama , ipak nisu duvali isti vetrovi . Nesto sto je njega drzalo , sledece jeseni je nju ranije pustilo . 

I dalje su se vidjali u istom vozu , dok su vetrovi svirali razlicitu melodiju . Vatre od prvog puta nije bilo .

samo je zar lagano tinjao ...

Zbog toga su se i dalje osvrtali na nesto sto je prelepo gorelo . jedna banalna recenica sa kampovanja, ali iz ovog ugla ima nekog viseg smisla , "vatra zamenjuje televizor ". Njeno nekadasnje savrsenstvo uvek ostaje u secanju , pa makar to bio i samo list na vetru .

Namerno zavrsavam ovu pricu sa pitanjima , jer ova tema nikada ne moze biti zatvorena , jer ako bi je ikada zavrsili , ona bi izgubila njenu nedostiznu vrednost , to bi bio samo pokusaj skrnavljenja ...

Mozda je to lisce pogresilo ?

Mozda je ostalo jos vremena da bi se jos nesto desilo ?

Mozda je nesto sudjeno ?

Mozda smo mi previse sludjeni da cekic presude u svoju ruku preuzmemo ?

Kada se odgovori na ova pitanja , na red , odluka za Ultima racio , nastupa....

Rezultat nikada nije u mogucnosti da postigne samo jedan deo ......

By FilozofKv

Pisac bez jedne ruke by Filozof

Mirne noći dolazi čovek , skriven ispod kaputa oslobadjajući čudnu auru. Prilazi šanku, ostavlja kaput na susednoj stolici i naručuje vinjak. 
Prigušena svetla, miris ustajalih cigareta koji odzvanja prostorijom nadglašavajući šuštajući radio i čovek zagledan u piće. 
Ja sa druge strane šanka , priviknut na karikature bez stripa koje krive karikaturistu zbog prevelike ili premale senke . 
Izazvana mašta ovom čudnom pojavom polako pokušava da preuzme vlast nad jezikom, dok strah ili neka čudna kombinacija strahopoštovanja prema njegovoj auri odvraća misli od tog naizgled sumanutog pokušaja. 
Galantan stav , uživanje u piću, a ne davljenje u istom. Leva ruka miluje čašu ispitujući svaku neravninu prstima i pogled izgubljen u daljini preslišava svaki pokret ruke. 
Krenuh da izustim reč, ali čovek eksira ostatak pića i reče naplati, ostavljajući pristojnu napojnicu nestaje uz škripu zarđalih šarki na vratima. 
Sutra veče je uz istu ceremoniju seo na isto mesto. Krenuvši da sipam piće mirnim glasom je rekao : 
- Ne želim to . Sipajte mi času vode i uzmite vi šta želite da popijete . 
Klimnuvši glavom u znak zahvalnosti , pružajuci mu piće upitao sam ga ... 
- Šta vas dovodi ovde ? Čime se bavite ? 
Ispivši čašu vode rekao je : 
- Ja sam bio pisac , tj. i dalje pišem , otkud vi ovde? 
- Pa , ja ovde radim. 
Začuđeno sam odgovorio. 
- Znam da radite ovde. 
Izustio je blago nakrivivši usne, pokušavajući da napravi osmeh. 
- Ali zbog čega radite ovde? 
Jasno inicirajući da ni jedan od nas ne pripada ovom svetu. 
- U početku mi je bio potreban posao, odgovorih, dok je kasnije sve prešlo u naviku,određeni strah da ne izgubim i ovo u slučaju potrage za nečim novim. 
- Zbog čega ste prvo rekli da ste bili pisac? 
- Kao sto možeš da primetiš, ja nemam desnu ruku, a njome sam pisao ... 
- Izvinite zbog ovog pitanja, ali što niste nastavili da pišete levom rukom , ako ste to voleli? 
- Vidiš dečko, neke stvari u životu možeš zameniti, dok druge ne možeš. Negde u sebi znaš da njihovom zamenom ne bi bio dosledan sebi. Stoga, sada ja i dalje pišem, ali pišem živeći svoja dela . Buduća, stara ... nije bitno . 
Blagi uzdah i njegova poslednja rečenica : 
- Otuda eto i mene u tvom lokalu, u tvome životu .....

by FilozofKv

TIPOVI MUŠKARACA

Pokušaću drage moje da pomognem prvenstveno sebi, pa i vama i da iz svog ugla napišem tipove muškaraca, onako kako ih ja vidim : 

     

1.LAŽOV ... Lažov je muškarac koji laže, znate to zar ne? Lažov je pritom i licimer, bezobraznik i koristoljubiv stvor. On je uvek tu negde, pojavljuje se i nestaje i naravno uvek laže... A mi verujemo, bezrezervno i beskrajno do neke granice, a ta granica je kada prođe prva zaljubljenost. Lažov laže jer je lažov, bez razloga i povoda.. jednostavno laže. Pokušava da bude frajer, ali mu ne ide, jer jednom lažov, zauvek lažov. Prepoznaje se u frazama „zovem te sutra“, „ti si posebna“, „nikada nisam doživeo ovako nešto“, „ne stižem da se javim“ ... itd i moja omiljena „ti si super, ja ne valjam“... E sve je to lažov, jer niti se javi sutra, niti misli da si posebna, sve i ako na neki način možda i jesi, niti je u obavezama, a pogotovo ne misli za sebe da je loš, a za tebe da si dobra, nego prosto i jednostavno LAŽE breee... Pojavljuje se u raznim oblicima, najčešće u obliku frajera, zavodnika, srcelomca, a ređe u obliku neshvaćenog bića, ugrožene vrste i „onog pravog“... Za izbegavanje lažova potrebna je taktika... čim ukapiraš, ne pokušavaj da ga pravdaš i misliš da nije baš on taj lažov, nego beži od njega kuda te noge nose i ne priznaj nikad nikome kako si bedno nasela na njegove laži ...

2.ŽENSKAROŠ ... Ženskaroš je onaj koji voli žene ... neeeee drage moje ... ženskaroš je onaj koji voli samo sebe, svoj ego i svoju životinjsku potrebu i ima nagon za isto tako životinjskim seksom. Ženskaroš je po nekom nepisanom pravilu lep, zgodan i privlačan, jer u suprotnom ne bi mogao biti ženskaroš... On nije bezobrazan i bezdušan ... naprotiv. On je velikodušan, kod njega u srcu, a i krevetu ima mesta za mnogo nas. Međutim, postavlja se pitanje da li ijedna od nas želi da bude samo recka koja se piše, samo noć, par noći ili u najboljem slučaju nekoliko nedelja. Ja bar ne želim, i zato izbegavam ovaj tip muškaraca u širokom luku, čak ih i ne poznajem, jer čim ih prepoznam stavljam tačku na svaki dalji kontakt. Ženskaroš se prepoznaje po frazama : „jel ti drugarica ima dečka?“, „sestra ti je veoma zgodna“, „ja nisam čovek za jednu ženu“, ... i moja omiljena, najomiljenija „nisam u fazonu ozbiljne veze i vezivanja“, možda čak i uz obrazloženje „još sam mlad za ozbiljnu vezu“, sve iako je prešao trideset i neku ... To je prosto ženskaroš, prefinjeniji za nijansu od lažova, pa na fin način ispituje gde još sem kod tebe ima zeleno svetlo, a pritom ti daje na znanje da nikako, ali nikako nećeš uspeti da ostaviš neki dublji otisak ni u srcu, a ni u krevetu , jer prosto nećeš imati vremena za to. Pojavljuje se u obliku zavodnika koji obara sa nogu, sa sve oblaka najnovijeg parfema oko sebe, uglavnom je popularan, te iako svi znamo da je ženskaroš, postoji po neka romantična duša koja misli da će baš on biti „njen muž i otac njenog deteta“. Za izbegavanje, recept je nemati ništa sa njim, jer u najboljem slučaju možeš dobili dobar seks, a izgubiti mnogo živaca, energije i potrošiti silne reči, ikakve svrhe bez...

3.TIPIČAN BALKANAC ... svima nam je jasno šta ovo znači... i verovali ili ne i dalje ih ima ... Štaviše, to postaje moderno, in i masovno... Tipičan Balkanac je istripovani, blago ograničeni momak, koji sigurno ima neke probleme sa sobom i svojom psihom, što se dalje manifestuje na njegov odnos prema ženama. On je uglavnom totalno bezosećajan prema ženskom rodu, ne zna šta je ljubav, trudi se da bude patrijarhalan, jer to tako mora, a ne zato što razume bilo šta vezano za patrijarhalnu porodicu... Za njega je žena predmet i mašina za razne vrste poslova , od pranja sudova, veša do rađanja dece. Ponaša se kao da je popio svu pamet ovog sveta, kao da je on, iz neznanih razloga „taj“, najbolje rečeno, ponaša se kao „vlas’ u selu“ , sve i ako živi u centru nekog velegrada. Iako ume da bude i dobro prikriven, prepoznaje se po dobro poznatim frazama : „što bi ti bilo šta radila, ne volim da žena radi“, „moja majka je ovo i ono ...“, „samo slabići plaču i osećaju, ja sam muškarac“ ... i naravno, neibežno „to je ženski posao, i to je ženski posao, to je ženska boja, to je žensko ovo i ono...“. Pojavljuje se u oblicima „pravog muškarca“, mačo mena, uglavnom krupan, zgodan i moćan, ponekad čak i neodoljivo podseća na drvoseču i farmera iz američkih filmova. Na sve načine pokušava da pokaže i dokaže da je on MUŠKO, kao da se to pa ne vidi, da si ti žensko, kao i da to nije očigledno, i da se zna gde je kome mesto i to radi ponekad i indirektno, ali veoma upadljivo. Balkanca izbegavati postepeno, jer ponekad ume i želi da bude veoma grub, kako bi time ponajviše sebi dokazao da je on muško. Mada neće ga dugo ni držati bes i loše raspoloženje, ako shvati da pokušavate da pobegnete i iskulirate ga, jer će mu to „biti dokaz“ da niste za njega i da niste dovoljno dobre da budete njegova, naravno slabija polovina ...

4. MAFIJA „ON BATERY“ … Lako prepoznatljiva vrsta, smatram da je suvišno navoditi “ kako ga prepoznati ” instrukcije, ali ću to ipak uraditi zbog svih onih naivnih devojčica koje svet tek treba da otkrivaju … Držeći se što dalje od ovakvih tipova ! Stav odmah uočljiv, “ ja sam taj, svet je moj ” … Nastup - samouveren, učtiv i direktan . Kod određenih pripadnika ove vrste, krajnje slatkorečiv . Savršeno uvežbana priča tipa “ ti si samo moja, ne sme niko da te dira , ti si mala princeza ja anđeo čuvar, ako te neko takne ja ću lično da … ” … TI SE NE JAVIM NA TELEFON JER MI JE SOPSTVENO DUPE VAŽNIJE OD PROBLEMA KOJE TI IMAŠ ! NAĐEM DRUGU LAKOVERNU OVCU DA JOJ UVALIM ISTU PRIČU ( i još ponešto , jer mi samo za to služite ) , DOK TI SEDIŠ KUĆI, ČUPAŠ KOSU SA GLAVE I RAZMIŠLJAŠ GDE LI SI POGREŠILA …Drage devojke, umesto da dozvolite sebi ovakvu situaciju, sasecite stvar u korenu i bežite glavom bez obzira odmah nakon upoznavanja . Takvi nikome dobra nisu doneli, a priča o “lepotici i zveri” je ipak samo bajka koju ste prerasle čim ste u situaciji da čitate ovaj tekst . Neosporno je da ćete sa takvim tipom doživeti najluđe provode, nositi najbolje krpice i imati osećaj da ste jedina žena na svetu, ali cena koju ćete platiti kada u njegov život uleti neka nova princeza, isuviše je visoka za bilo koju od nas … Poštedite sebe toga, toplo vam preporučujem …

5. MAJKIN SIN, LJUBI GA MAJKA! Prepoznatljiva “baby face”, plastičan osmeh, sladunjav, uštirkani stajlijng “a la samo majka zna da pegla košulje ”. Priča tipa “završiću sto fakulteta, biću strašan biznismen, oženiću se devojkom iz dobre kuće bez ikakve prošlosti ( koja kuva kao mama, pere kao mama, liči na mamu ), biću primeran otac i živećemo srećno do kraja života ” … Hmm ma važi ! Poenta je da je infatibilnom, blago retardiranom primerku ovog tipa zaista potrebna mama, ne devojka … Ako i nađe devojku, biće to mamin izbor . Sve što uradi u životu tačnije, biće mamin izbor . Lako ćete ga prepoznati, svaku svoju grešku opravdaće suzama (narikačkim!) . Svaku vašu odluku, povišen ton, pogrešnu reć ispratiće suzama ! Kad od njega zatražite pomoć ili zaštitu, nema ga nigde . Čuči ispod mamine suknje dok bura ne prođe .Ne treba vam to devojke . Činjenica je da će “mamina lepotica” završiti fakultet i otvoriti firmu iz maminog budžeta, ali je isto tako neosporno da neće biti dobar muž otac, jer nikada neće postati dovoljno zrela i samostalna ličnost . A vi nikada nećete napraviti sarmu kako to mama radi . Odličan za tipove devojaka koje preferiraju defektne ličnosti . 
Ja sam ipak za varijantu da mama budem samo svome detetu …

7. PRIČA ZA SEBE, GOSPODIN PRAVI!
Nema šablonske karakteristike, prepoznaćete ga po … ma , jednostavno ćete ga prepoznati … po dodiru, zagrljaju, osećaju pripadnosti i pronalaženja …po osmehu koji će vam izmamiti, po ljubavi i pažnji koje će vam posvetiti … po svemu … Bitna stavka devojke, na putu do njega ćete poljubiti mnogo žabaca a ni jedan neće postati princ …Ni pravi nije princ, on je nešto mnogo bolje … Nije imaginacija, stvaran je … Pravi je jednostavno pravi! Ne traži se, jednostavno se nađe …Ostaje, opstaje I ne odustaje … 
GaGa & MiMy

PROSTAKUŠA

     Nije moj tip, zaista nije, nemam razloga da lažem ni vas, a ni sebe, pritom postoji milion i jedan razlog koji ne moram da navodim u ovom tekstu a koji govori o tome da mi se on ne sviđa, ne volim ga, čak ne osećam ni zaljubljenost... ama baš ništa od tih lepih emocija...

     Znam da će se mnoge „fine i prefinjene devojke“ zgražavati nad ovim mojim pisanijem, ali ja moram, jednostavno moram da napišem. U životu svake od nas je postojao, postoji ili će tek postojati jedan ovakav, koliko god mi o tome ćutale i pokušavale da opišemo na finiji način, to može veoma lako da se prevede na naš, narodski jezik - SEKSUALNA PRIVLAČNOST ... Fuuuuuj, jel da?

    Već vidim lica mnogih sa grimasom na kojoj piše „prostakuša“ , „ja ne radim TO bez osećanja“ ili pak „grešnica, nemoralna devojka “ i tome slično. Manite me tih glupih faca i pokušajte da razumete o čemu vam pišem. One to ne rade, jel? One o tome ne misle, te tako fine? Pa dobro, ne radim ni ja, ali osećaj postoji, to je činjenično stanje. Možda misli te vrste jesu grešne, ali ja to ne vidim. Jednostavno postoji TAJ muškarac  koji me tera na to razmišljanje. Pritom, veoma bitno, ne postoji ni najmanja mogućnost da se u dotičnog zaljubim, jer kako rekoh ni po čemu nije moj tip. Samo pogled na to lice u meni budi nešto što nisam ni znala da postoji, jer sam zaista jedna NORMALNA devojka. Taj NEKI muškarac ne mora biti lep, poželjan, zgodan, šarmantan, ništa od toga... pa pobogu neću da se udajem za njega, on samo mora da ima to nešto što će vas na krilima mašte odmah smestiti u njegov krevet. I samo ta misao će vas vezivati za njega, ništa drugo. Ona koja to ne može ili nije sigurna u svoju jačinu, ne bi trebalo ni da pokušava, jer ako se zaljubiš u onog ko ti je bio samo fantazija može veoma lako da ti se obije o glavu. Ja imam tog NEKOG i jednostavno me tera na „loše misli“, sa njim nemam apsolutno ništa, ali i kada bih imala, ograničila bih to na 4 zida, jer takvi samo tome i služe (mislimo malo kao muškarci). Zašto muškarci da gledaju na devojke tim očima, a nama ženama je to samim rođenjem to zabranjeno, ma jeeeel?

    E tako otprilike, iako mnoge neće priznati to postoji. Postoji muškarac koji budi seksualnu želju u vama, fantaziju, maštu... A da li smo dovoljno otvorene i svesne da to priznamo, to je već stvar karaktera, iskrenosti ili pak okoline u kojoj živimo i funkcionišemo. Ja zaista ne vidim ralog da jednu ženu bude sramota da kaže da prema muškarcu oseća želju, da ima potrebu da je taj muškarac isto tako želi i da ima fizičku potrebu za njim. Da želi da je on poljubi, zagrli i dalje da ne banalizujem... Možda se ta želja nikad i ne ostvari, ali NIJE GREH da postoji, definitivno nije. ON jednostavno to budi u ženi i ne treba se stideti priznati to, bar sebi.

    Ako jednog muškarca nije sramota da „se loži“ na 50 žena, zašto to žene ne bi sebi priuštile, ali pošto je meni zaista bezveze da napišem LOŽIM SE na njega, jer to ne opisuje taj osećaj u glavi i pulsiranje u telu, onda sam morala to malo detaljnije da opišem i pokažem da to nije sramota, pa živi smo ljudi, zar ne? Toliko od mene, a hteli ili ne da priznate u pravu sam! Siii juuuu :***

Ko je, BRE, ovde lud ?!

    Nekada je put do muškog srca vodio preko stomaka, ( mislim naravno, na umeće kuvanja potencijalnih izabranica). Danas je to, čini mi se, put do ženskog ... srca naravno, a uz malo sreće i '' pravih reči '', još kojeg vitalnog organa. Ukoliko ovo čitaju pripadnici ''jačeg pola'', nema razloga za paniku. Veština kulinarstva vam je krajnje nepotrebna, 
presudne afrodizijake u svakom slučaju ne prodaju ''na meru''. Sve što vam je potrebno je ''dubok džepčić'', dobra spika, stočić za dvoje u što snobovskijem objektu. I naravno ''ultra-mega-giga-riba'' ( šesnaestogodišnja štuka, po mogućstvu), ''ambicioznih'' shvatanja, spremna da sve to proguta. Sve to začiniti prevoznim sredstvom, izgledom što približnijeg spejs satlu, i vanzemaljska ljubav je neizbežna. Organ( i ) osvojen( i ). Done! Mission complete! Ma nije valjda!? Do skroro sam odgovorno tvrdila da ova priča ''ne pije vodu''. Ne prolazi! Nema potencijla za prolaz! A onda sam se silom prilika, uverila u suprotno... Itekako prolazi. Ali najveća tuga nije u prolazu, već u datumu krštenice dotičnih mačkica, tigrica, ribica i sličnih sorti. U razlici ( vanVREMENSKOJ ) između izdavanja njihove krštenice, i istog dokumenta dotične gospode. U porivima koji ih navode na takve poteze. U ceni koju plaćaju, bez obzira što je galantni baja iskeširao račun. Nisam bezgrešna, predaleko sam od toga. Nisam lažni moralista, baš naprotiv, ali ne mogu, a da se ne zapitam KO JE BRE OVDE LUD?

     Imate li vi deco roditelje? Ako imate, kakvi su to ljudi zapravo ako nijednog momenta ne zapitaju sebe gde im je dete? Helooo??? 

Umela sam i ja da se '' izgubim'' na noć, ali se znalo gde, kada i sa kim .Bez obzira, telefon je zvonio i po trista pedeset šest puta. Imala sam i ja veze sa starijim frajerima, imali su i oni keša, ali su imali i mozga dovoljno da shvate da i burek može da zasiti. Imali su i čuku da me zavole pre nego što mi skinu gaćice. Imali su mozga da shvate da moja sloboda nema cenu, da ne živim za par dobrih cipela i da njihov bankovni račun nije moja ciljna grupa. Imali su obzira, i obraza pre svega. A imala sam i ja dovoljno godina. Zato te relacije, sa punim pravom mogu da nazovem vezama i da ih se rado setim. Stanem uvek kad ih sretnem. Bez problema pogledam u oči. U četrnestoj sam ipak radije gulila kolena na Ratarskom igrajući fudbal. Imala sam i tad ''momka'',ali je taj odnos bio isuviše čist da bi se našao u ovom tekstu. I onda me pitaju zašto retko izlazim u grad? I šta radim po ceo dan kod kuće... Odmaram mozak od brutalne stvarnosti. Čitam, pišem, provodim vreme sa meni dragim ljudima koji još uvek cene prave vrednosti. Kuvam. Ne zbog muškog srca ( u deficitu smo sa MUŠKARCIMA,pritom ), već zbog one topline oko srca kad izmamim osmehe dragih ljudi. Rizikujem da me proglase za frustriranu, očajnu ''domaćicu''. Skoknem i do solarijuma, na manikir, na pedikir... Obožavam štikle i crveni karmin. Imam prošlost iza sebe. Dakle, nisam baš ni ''za u kuću''. Preostaje mi samo moj mali očuvani svet, i tek poneko bacanje hejta na savremene roditelje, kad mi se nametnu gore pomenuta pitanja. Srećom, ne dešava mi se često. Tek ponekad. Kad premerim štiklicama grad, koji više nije onaj kog pamtim, i devojčice koji su sebi uskratile
pravo da to budu. Čast izuzecima, odgovorno tvrdim da ih ipak ima ... 

Sve što imam i nemam ...by MiMy

Tup bol i praznina … Ni otkuda, ničim izazvana ... Znam taj osećaj, mislim da zaboravljam ... Zbog tišine koja postaje preglasna ... Zbog svih onih pitanja na koje mi nisi dao odgovor ... 
Ostavio si me predugo da se sama borim, sa sobom, sa tobom, sa tudjim govorkanjima i šaputanjima ... Sa svim tvojim manama koje sam vešto skrivala od svih, od same sebe ... Sa tamom koja ti je ušla u krv, bez koje više ne možeš ... 
Znaš koliko se plašim mraka, znaš koliko mi je snage trebalo ... Sad je gubim ... 
Jaka sam, dovoljno da udjem u koštac sa svim nedaćama koje mi je život predodredio... Jaka sam, dovoljno da dobijem sve naredne bitke, da prkosim zlobnicima sa najlepšim osmehom na licu, na kom još uvek ima tragova suza ...
Jaka sam mili, pripremljena za sve, ali sam preslaba za borbe koje ti vodiš ... 
Predugo sam, stoički nosila žig zbog tvog imena, tvog načina života ... Predugo sam svoj obraz držala pod djonom, ne bih li tebe prikazala u lepšem svetlu ... 
Išla glavom kroz zid, glavu razbila, zid se nije ni oštetio ...
Ne mogu više ...
Nikad nisam bila kukavica, ne povlačim se pred prvom barikadom, ali osećam da mi više nije mesto tu gde sada jesam, tu gde cupkam skamenjena mesecima unazad ... 
Osećam da cena ova škole postaje previsoka, nemam više čime da je plaćam ... Nemam više ni zbog čega, sve lekcije sam uspešno savladala, nova saznanja, bojim se dotukla bi me ...
Precenio si me, nisam od kamena ... Čuvaš me, i štitiš na pogrešan način ... Čuvaš me bola, a bol me razdire ... Zbog svega što ti jesi, a ja nisam ... Zbog svega što je moglo da bude a nije ... Zbog svega što postoji, što činimo kao celina, ali mu ne dozvoljavamo da ispliva, da opstane ... Zbog nekog našeg boljeg sutra, kom nismo dozvolili da svane ... 
Izgubili smo se čekajući pravi trenutak ... 
Čekala bih ja i duže da znam da će doći, ali vreme u ovoj priči ne radi za nas ...
Moje dolazi, tvoje ističe ljubavi ... A to boli ... Nisi mi pružio šansu da pokušam to da promenim, a tako sam želela ... Znam da bih uspela ... Uspeli bismo ... Verujem u nas, sećaš se ? 
Verovala sam ... 
Sanjala ... Prvo zajedničko budjenje, sina s tvojim očima, kućicu u cveću i nedeljne ručkove ... Normalan život ... Ruku u tvojoj ruci, ceo svet pod našim nogama ...

Rekoh na početku da poznajem taj osećaj, da zaboravljam ... Slagala sam ... 
Sve i da hoću ne mogu da zaboravim, jednom sam se zaklela da nikad neću, i da ću uvek biti samo tvoja ... Ostaću tome dosledna, ali odustajem od snova ... Ja sam ipak realista ... Ja sam ipak sasvim obična devojka, željna ljubavi, pažnje, lepih reči, sigurnosti, porodičnih ručkova, učestalih i dosadnih, ramena na koje ću nasloniti glavu uveče sa garancijom da ću na njemu i osvanuti ... 
Sve i da želiš, ne možeš mi to pružiti ... 
Pri kraju sam i već me guše suze, osećam da trnem od bola ali to je to ... Dalje nema ... Nema više napada histerije i izliva nežnosti ... Suzbiću ih u sebi kad ruka krene da okreće tvoj broj ... 
Puštam da nosi vetar, nadam se na neku bolju stranu, daleko od mene ...
Za mene ostaješ poseban, moja ljubav i moj andjeo ćuvar, što bi rekla Ceca moje sve što imam i nemam ... Ostaćeš najvoljenije biće dok postojim, s tom razlikom što to više nikad neću izgovoriti na glas ... 
Želim ti svu sreću ovog sveta, od mene si je zaslužio ...
Tvoja Bebili    BY MIMY

LJUBAV, gospodine ! by MiMy

    Ocito smo oboje, svako na svoj način, precenili situaciju u kojom smo se našli . Ti, verujući da će biti kao sa svakom pre mene . Ja, verujući da neće biti ni slično. I, ko je bio u pravu ?
Čini mi se nijedno od nas . Istina je negde između svih lepih trenutaka i grubih reči , ostala da lebdi , neotkrivena , u nekoj od tišina . Da se nasluti tek ponekad, u nekoj od najdubljih ...
Da nagriza savest, i postavlja pitanja za koja cemo oboje ostati gluvi . Nikad necemo potražiti odgovore . Ne, nećemo ni pokušati . Ne bi nam se svideli pa zašto onda da se zamaramo sa tim, zar ne?
Odskočili bismo možda od šablona po kojim smo naviknuti da živimo . A nemamo mi snage za promene, koje bi neminovno usledile . Jači smo nas dvoje od toga cenim, preveliki smo hedonisti da 
bismo dozvolili sebi trenutke slabosti ... 
     Ljubljenje u centru dok ne pomodrimo od zime , smeh dok nas hladnoca prvih pahulja ne opomene da potrazimo zaklon ? Male, banalne stvari, ljubav, ljubomora, čežnja i bol ? Ma neee ...
Šta će to nama ? Nismo mi iz te priče ... Mi se ne volimo , mi to ne umemo ... Ti si veliki dečko, ne, nisi dete , ne smem tako da pričam sa tobom , moram da pokažem poštovanje, sa tobom niko tako ne sme da priča . Posebno ne ja, mala, kapriciozna devojčica . Samo gledaj kako smem frajeru ! Ti nikome ne ćutiš . Hmm, zar nisi zanemeo u jednom trenutku ? O da, itekako jesi ... 
Svesna sam koliki je to udar na tvoj ego , vanzemaljskih razmera , ali činjenica je da si ostao nem pred '' devojčicom'' , kao što je činjenica da si par meseci ranije drhtao ljubeći istu ... 
No, to nema veze sa emocijama, bila je hladna noć, definitivno. Ne drhtiš ti ni zbog koga . Jedna te je sjebala i od tad ti je za emocije ''batery low'' . Sve su iste , izložbeni eksponati sa unapred 
određenim rokom trajanja , i zašto bi se sad to promenilo . Zašto bi ti sebi dozvolio da se išta promeni ? Uostalom , ova devojčica je ubijala vreme sa nekim drugim (prema nezvanicnim podatcima) , dok si ti glumatao ''akrobatu'' po ''belom svetu'' i to je neoprostivo . Istinitost informacije je ipak zanemarljiva . 
     Ali ne , ni to nije razlog zbog si se povukao . Nije tebe to pogodilo. Odakle ideja da to ima veze sa strahom . Poenta je da ja to nisam smela da dozvolim sebi , no sve to sada nije bitno.
Poenta je da ti ne praštaš nikome . Poenta je da ja ne znam da volim . Poenta je da si ti kukavica sa pogrešnim stavom , koja odbija da prihvati sve što je normalno i ljidsko, u 
ovom slučaju sopstvene emocije, pomisao na vodjenje normalnog život , jedno ime , jedno lice svakog dana . Poenta je da ceš pojesti sve sto ti serviraju , ako ces se na taj nacin zaštiti . Mahom od sopstvenih slabosti. Poenta je, da ceš se pre prepustiti višečasovnom , besciljnom preznojavanju sa nekom od ovih opajdarica koje je lakše nagovoriti da skinu gaćice nego šminku , nego činovima
slične tematike u koje su pak i emocije uključene . After parti izlivi nežnosti , i beskrajno dugi razgovori ??? Ne, a? Fuj to ... Ma, nemaš ti pojma lepi šta je sport ...

    Poenta je, između ostalog da ja znam da volim ... Itekako znam . Tebe posebno ... Ali TEBE , onakvog kakav jesi , sa svim slabostima i glupostima . Uvek , bez obzira na okolnosti . 
Prenesi to molim te ''dotičnom gospodinu'' ako se ikad ponovo sretneš sa njim, negde tamo na dnu srca . I reci mu , da mi nedostaje . A ovu budalu, koju plasiraš u prvi plan , i koju ne znam odakle 
si uopšte '' iskopao '' , samo što pre ''arhiviraj'' . Ne mogu očima da je gledam ! BY MIMY