Opet gradom kruže priče, dolaze i do mojih vrata, znas ...
Nije da mi se slušaju, ali i nepozvane goste moras ugostiti.
Barem sam ja tako vaspitana .Nego, pusti sada vaspitanje .
Po ovome što se priča nije ti baš najbolje .
Nije baš da brinem, ali nisam ravnodušna .
Ti si veliki vernik, reče mi jednom da «ONAJ GORE» slaže kockice,
Provukao si i da si pošten čovek pa se ne sekiraš za sebe .
Nešto mi se prijatelju, po ovome što čujem to baš i ne poklapa .
Ne bih ja sad o mome poštenju, ali se zabrinuh.
Ako tebi, poštenom i humanom čoveku ovako sklapa, šta li će Boga ti biti sa mnom i sa meni sličnima ?
Sad bi ti rekao da sam ja ironična, ali nisam ni najmanje .
Činjenice su neosporne .
Da bi svoju veru ojačao, nosio si se mišlju da i Crvku sagradiš .
Veći si vernik od mene, ja ti para dovoljno da kupim Boga nemam, ti imaš, lakše ti je .
Ja ti jedva i za sveće skupim.
Ja sam bliže pijaci nego pošti, tako da mi je i poštenje dovedeno u pitanje .
A tebe samo ulica od pošte deli. Opet gubim trku .
A i «humana» je zastupljenija bila u vreme kad si ti bio beba, mene su kljukali domaćim kašicama .
Nemam čime da ti pariram, žao mi je .
Nego da se vratim ja mojim «gostima», odstupih od započetog .
Svašta mi nešto napričaše .
Da ne detaljišem baš, ali crno kažu, da ti se piše.
A i nešto si mi nervozan, pa nemaš ni sna .
Ne razumem ti se ja baš najbolje, ali mislim da to hoće kad preteraš sa poštenjem.
Ima veze, čini mi se i sa grižom savesti .
Možda bi trebalo da poradiš na tome. Možda će ti biti lakše.
Znaš kako si ti ono meni pričao, došlo neko ludo vreme, ne može pošten narod da živi kako treba.
Mnogo to tebe nešto muči prijatelju.
Vidiš ja na primer, spavam ko beba, možeš sa sve krevetom da me izneseš na mraz a da se ni ne okrenem. A nikad se na poštenje nisam pozivala, baš naprotiv.
A savest mi valjda dobro dresirana, ne grize me sem kučeta ništa. Ne bi ni ono nego mu rastu zubi pa ne zna šta će sa sobom.
Možda tebi ne bi bilo loše da se vratiš u period kad su tvoji počeli da rastu, i da pitaš dete koje si bio, šta misli o čoveku koji si postao u medjuvremenu.
Dobio bi mnoge odgovore, a shvatio bi i da to dete i ti u istog Boga ne verujete.
Taj tvoj je korumpiran, a ovaj ti drugi sudi .
Nije da mi se slušaju, ali i nepozvane goste moras ugostiti.
Po ovome što se priča nije ti baš najbolje .
Nije baš da brinem, ali nisam ravnodušna .
Ti si veliki vernik, reče mi jednom da «ONAJ GORE» slaže kockice,
Provukao si i da si pošten čovek pa se ne sekiraš za sebe .
Nešto mi se prijatelju, po ovome što čujem to baš i ne poklapa .
Ne bih ja sad o mome poštenju, ali se zabrinuh.
Ako tebi, poštenom i humanom čoveku ovako sklapa, šta li će Boga ti biti sa mnom i sa meni sličnima ?
Sad bi ti rekao da sam ja ironična, ali nisam ni najmanje .
Činjenice su neosporne .
Da bi svoju veru ojačao, nosio si se mišlju da i Crvku sagradiš .
Veći si vernik od mene, ja ti para dovoljno da kupim Boga nemam, ti imaš, lakše ti je .
Ja ti jedva i za sveće skupim.
Ja sam bliže pijaci nego pošti, tako da mi je i poštenje dovedeno u pitanje .
A tebe samo ulica od pošte deli. Opet gubim trku .
A i «humana» je zastupljenija bila u vreme kad si ti bio beba, mene su kljukali domaćim kašicama .
Nemam čime da ti pariram, žao mi je .
Nego da se vratim ja mojim «gostima», odstupih od započetog .
Svašta mi nešto napričaše .
Da ne detaljišem baš, ali crno kažu, da ti se piše.
A i nešto si mi nervozan, pa nemaš ni sna .
Ne razumem ti se ja baš najbolje, ali mislim da to hoće kad preteraš sa poštenjem.
Ima veze, čini mi se i sa grižom savesti .
Možda bi trebalo da poradiš na tome. Možda će ti biti lakše.
Znaš kako si ti ono meni pričao, došlo neko ludo vreme, ne može pošten narod da živi kako treba.
Mnogo to tebe nešto muči prijatelju.
Vidiš ja na primer, spavam ko beba, možeš sa sve krevetom da me izneseš na mraz a da se ni ne okrenem. A nikad se na poštenje nisam pozivala, baš naprotiv.
A savest mi valjda dobro dresirana, ne grize me sem kučeta ništa. Ne bi ni ono nego mu rastu zubi pa ne zna šta će sa sobom.
Možda tebi ne bi bilo loše da se vratiš u period kad su tvoji počeli da rastu, i da pitaš dete koje si bio, šta misli o čoveku koji si postao u medjuvremenu.
Dobio bi mnoge odgovore, a shvatio bi i da to dete i ti u istog Boga ne verujete.
Taj tvoj je korumpiran, a ovaj ti drugi sudi .
No comments:
Post a Comment