Dobro srce imaš, ne valjaju žene :)

    Ne, ovo nisu samo stihovi turbo folk pesme, ovo je činjenično stanje! Ako si previše dobar, ne valja, ako si previše loš, opet ne valja... nađi sredinu i strogo se drži nje. Budi muško onda kada to trebaš biti, budi mekan kao pamuk onda kada ti nešto treba. Izvinjavaj se kada moraš, ali samo tada. Reci hvala onda kada zaista treba da budeš zahvalan. Udari rukom o sto, naravno samo figurativno onda kada treba da se zna ko je muško u vezi, kombinaciji, braku itd... Jer to, koliko god da smo savremeni mora da se zna. Žene ne valjaju, to je činjenica, kada osete da je sve na njima – odluke, svađe, reči, brige, sitnice ...

     Zato, ne budi dobar, popustljiv, slab. One to ne vole, vole jake, sposobne, odlučne a s druge strane vole maze, dobrice, umiljate. Da li može da se balansira na sredini i da se ponašaš onako kako situacija nalaže.

   Kada pretera da kažeš DOSTA, da ne dozvoliš da dominira, to moraš ti. Kada je tužna, samo da je zagrliš i ćutiš, kada se duri bez razloga da joj kažeš da to kod tebe ne pali. Da ne pričaš prazne priče i pravdaš se kada nisi kriv. Kada ljubomoriše reci joj da si ponosan jer je ljubomorna. Kada gledaš druge žene, nemoj da je lažeš da si slučajno, jer ona to vidi. Da držiš do sebe, ako si slobodan da ne dozvoliš sebi neke smešne izlete, jer svako sam sebi postavlja i održava „cenu“. Ni dobar, ni loš, jednom rečju poseban. E, žene to vole, to "poseban", što nikad nijedna nije uspela da definiše a sve smo doživele. Znači budi poseban, šta god to značilo, verovatno vi muškarci znate kako treba da se ponašate da bi bili posebni. Budi poseban, budi „onaj što ima ono nešto“ i svet ti je na dlanu, žena milion i jedna, i ne onih što ne valjaju nego pravih, kvalitetnih, plavih, crnih, smeđih, matorih, mladih, vršnjakinja, drugarica... Budi poseban, budi gospodin, budi seljak, budi fin i prost, budi sve u jednom čoveku i uspećeš sve što ti padne napamet, GARANTUJEM TI! Si juuu :***

JOŠ TE NEŠTO ČINI IZUZETNIM

I samo tako, jel? Pojaviš se niotkuda posle toliko vremena i ponovo me gledaš tim pogledom koji me ubija. Samo sada nismo sami, nije trenutak i nikada više neće biti. Ne može! Ne dam! Ni jedan jedini dan, ni jedan sat, ni jednu pesmu, ne dam više! Ne zaslužuješ, a i ne želiš. Samo alkohol radi u tebi pa opet misliš da sam glupa, verovatno. E lepi moj, jesam i glupa i luda što stojim na mrtvoj tački već dugo vremena zbog tebe. Ne znaš, bar se nadam da ne znaš to, a opet me provociraš. Čemu? Kuda vodi sve ovo? Vidim da su ostale reči nedorečene, a dela neostvarena, osećam da to lebdi među nama iako je prošlo par meseci. Osećam da postoji kočnica, ne postoji razgovor, normalan, opušten kao među običnim poznanicima. Ne znam da se ponašam kad si tu, jednostavno ne umem, zbunjuješ me. Ti praviš od mene bez ijedne reči glupaču koja ćuti i kao robot sve što radi, radi mehanički. To ti nije namera, ali radiš to! Samo da je sve bilo drugačije, samo da nisi slagao i nestao, samo da nismo povezani nekim ljudima, lako bih ja. Davno bi ti bio arhiviran negde na nekom spisku „promašaji“. Ali ne vredi, ne mogu, pokušavam, ali ne mogu da te precrtam, ne ide mi od ruke. Svakako nikada više neću dozvoliti da uradiš isto, iako bi te možda ponovo na to naterali litri alkolhola još nekada, a ne, ne. Kako kaže Ceca Kraljica „jednom si to uradio, uradićeš isto ponovo, nemoj mi prići, jer znam da ćeš otići“. Razumem odlično tu pesmu, osećam je, kaže ko jedanput ode, ne ume bez slobode, tako i jeste. Zašto bih pokušavala nešto što ne mogu, zašto opet da ulazim u to čak iako mi se ukaže prilika.

    Stvarno ne mogu, ne umem ja to, nisam bezosećajna, nisam kamen, iako želim da budem, pogotovo kada si mi ti na bliže od nekoliko metara. Jednostavno želim da te izbrišem, da te zaboravim, da ne pamtim tih nekoliko sati koje sam sa tobom provela, jednostavno želim da zaboravim da sam za tako kratko vreme dozvolila da uđeš u moj život kao neko bitan. Nije mi jasno kako si to uspeo, i  nikada mi verovatno neće ni biti jasno. Ne znam ni sada, ne znam kako i šta me drži da mesecima vrtim film tog prekratkog  vremena sa tobom.

     E moj ti, samo kad bi znao i deo ovoga, pokušao bi da me zaobiđeš sledećih 150 godina. Ja moram da pišem, tako mi je lakše, kao izbacim neki deo toga pa mi bude lakše, na kratko. Nemaš ti pojma ni o čemu, ništa ti nije jasno, a ništa te i ne zanima, kako kaže jedna moja drugarica „ne znaš ti lepi, šta je sport“. Jednostavno se ne nalazimo na istim dužinama i nikada nećemo. I to je otprilike to. A ja sam budala, nepopravljiva, i dalje te sanjam, „u tome rekord obaram“ i dalje negde u nekoj dubini duše i mozga želim da si tu, da ostaneš, da opstaneš,možda čaki zauvek. Iako znam da ne možeš, ne želiš to, ja sam i dalje tu... Eeee lepi moj, možda dođe i mojih 5 minuta nekada, a tada ćeš da me čuješ itekako... Samo iz dva razloga, prvi je da si pokušao da mi vređaš inteligenciju, a drugi, jer si me lagao. A kao nejbitniji među razlozima izdvaja se taj da si počeo nešto što nećeš, ne želiš, pustio si me da pomislim da si poseban, naterao me da verujem u tvoje glupe priče... Uprkos svemu, nakon svih meseci, noći, dana, viđenja ili pukog javljanja na ulici, ne znam zašto, nemam reči da definišem i objasnim sebi... po milion i jedan put se preslišavam, ali ne vredi, objašnjenja nema za to, ali ipak, ako išta znači JOŠ TE NEŠTO ČINI IZUZETNIM... bez ikakavog razloga. Nadam se da će brzo proći, nadam se da će sve ovo da stane, jer ne mogu, LEPI MOJ, nemam ja snage ni emocija za bacanje, imam ponosa i ja, nisam kamen, nisam životinja, ja sam BIĆE, ako to do sada nisi primetio... I samo još jedno : SREĆNO! Gde god bio i sa kim god bio ... A ja, ma šta ima veze kako ću ja, to se tebe kao i do sada ne tiče!

A gde je ljubav, gde ste je od moga oka sakrili ???by MiMy

Zaista, gde je ljubav ? 
Aludiram na «ljubav» kao pojam, na sve ono što se pod njom podrazumeva .
Gde ste je sakrili ?
Svi vi malogradjani koji skrnavite nemerljivost ovog osećaja, malicioznim intrigama i korumpiranim dodirima . Vama postavljam to pitanje .
Jeste li ikada voleli ? Zaista voleli ? Bezrezervno, bezuslovno , celim svojim bićem ?
Drugog čoveka, životinju, plavetnilo neba ? Bilo koga, bilo šta?
Bezrazložno, samo zato što umete da volite ? 
Ili ste u svemu oduvek tražili makar i mrvu koristi ?
Gde god da se okrenem nalećem samo na isprazne, bezlične ličnosti sa savršeno odigranim predstavama...
Glume ljubav, prijatelje, roditelje, braću, sestre, poznanike, supružnike, prolaznike ... 
Glume ljude ... 
Glume život ne usudjujući se da ga odžive ...
Vraćaju se u osamu i kukaju ... 
Nad sopstvenim sudbinama, nedostatku ljubavi, ne pitajući se ni jednog momenta da li su zapravo zaslužili bolje ... 
Da li su vredni ljubavi, bogatstva, poštovanja ... 
Pružanja ruke ruci i značajnog pogleda ... 
I dok tako «glumci» kukaju, i traže da rešenja padnu sa neba, pravi ljudi, s druge strane, žive stvarne živote, ispunjene ljubavlju, osmesima, mirnim snovima ... 
Nemaju previše, mnogi nemaju ništa ali i to ništa umeju da podele sa nekim ...
Da udele prosjacima poslednju paru i da budu srećni zbog svog postupka, jer su sposobni da u tom prosjaku prepoznaju čoveka od krvi i mesa, željnog razumevanja i podstreka, a ne socijalni talog ...
Da pomaze psa lutalicu, prepoznavši u njemu biće željno pažnje i nežnosti, a ne kolateralnu štetu ... 
Odlaze u svoja ognjišta punog srca, tražeći ljubav na licima svojih najbližih ... sa punim pravom, jer su oni ti koji umeju i da je pruže ...
Odlaze na spavanje željni mirnog sna, sa punim pravom, jer umeju da sanjaju ... 
Ustaju, očekujući sunčan dan, sa punim pravom ... Umeju da mu se obraduju ...
By MiMy

Bajka za velike devojčice

Poznato, zar ne, dečak iz 5/2 i devojčica iz 3/4 i to je otprilike to, ili bi pak trebalo da bude. Kada se setim tog nekog davnog vremena osećam se kul. Tada nam je najveća marka bila TODOR, najelitniji izlazak picerija Zeleni Zub i vrhunsko piće 7up, eventualno Fanta šokata, jer je to, svi znamo bilo naj kul. Tada smo se zaljubljivale u dečake, a i oni u nas zbog toga što jesmo, nisu postojale predrasude, nije bilo principa i uslova, nije bilo kuliranja, taktika i svih ostalih gluposti koje su lagano došle s godinama. Prva ljubav ... eeeee davno beše to, ljudi moji. Svi znate o čemu vam pišem... to je plavokosi, eventualno crni dečak iz 7. Ili 8. razreda koji te je krišom gledao, smejao se spuštene glave ili te ignorisao potpuno, kao mene moja prva ljubav. To je neko ko ti da pola užine, neko ko ti kupi sokić ili se gura umesto tebe u redu za užinu. Možda te simpatiše, a možda te i ne zna, ne vidi te,  a ti svakako u njega zaljubljena. Svakako je bilo lepo, volim da se setim toga i osećam se divno kada se samo na minut bacim u to vreme. Njima smo pisale stihove, spomenare, preko 1001 poznanika jurile način da nam se potpišu u leksikon. Oni su stajali, smeškali se i gordo dizali noseve na našu zaljubljenost. Bar u mom slučaju sve je i ostalo na platonskoj ljubavi, bezglavom jurenju i pukoj zanesenosti. Volim i sada da ga vidim, da ga se setim, da se sebi nasmejem i svojim dečijim godinama, čak me i bude sramota ponekad koliko sam ga proganjala, sve je to moji ljudi lepo i divno.

    E sada, posle nekih najmanje 10-15 godina , dečaci su postali momci, muškarci uglavnom ih se sećamo ali ih ne poznajemo. A devojčice su delimično ostale devojčice, samo što je spomenare zamenio you tube, beleške na fejsu, sokiće zamenila vina i rakije, a nekog prelepog mangupa iz 8/3 zamenio muškarac koji uglavnom manje vredi nego on, ili nam se pak tako čini. Bez greške prva ljubav ostaje deo lepe memorije u našim glavama, ostaje nedosanjani ili čak odsanjani san. Neko ko je čist, savršen, lep, divan, uspešan. Možda on i nije sve to, ali ostao je memorisan tako i tu nema ispravke. U mom slučaju, to je jedan divan, uspešan i lep momak ... Eeeee on je bio moja prva ljubav, moj san, nedostižni cilj, neko savršen, neko poseban. Sada posle 15-ak  godina i dalje smatram da je on sve to i nikada neće moći da se izbriše iz moje glave, jer je drugačiji...bio tada. Kada ga vidim, sretnem, setim se,  i dalje u mojoj glavi ima 14 godina, iako sada ima tačno duplo. On je i dalje drugačiji nego ostali u mojim očima, on je prosto savršeni muškarac i tu se moja priča privodi kraju. Volela bih da znam da li iko vidi sve ovo kao ja, da li iko zna ko mu je, kada i kako postao prva ljubav. Da li ima lepa sećanja i trenutke koje pamti. Ja ih imam i ne dam ih nizašta na svetu. Odlično se sećam trenutka kada sam se zaljubila u to stvorenje, kao i svakog „bitnog trenutka“ nakon toga. Kad god se skucam, razočaram, pa čak i zaplačem, sama sebi kažem eeeeee moja ti, posle njega je sve krenulo silaznom putanjom što je donekle i logično, jer tada sam imala 14 godina. Nije me zanimalo šta ima, čime se bavi, kakav je prema ženama, ume  li da poštuje, ume li da voli, ume li da ceni žensko, kakav je čovek, nije me čak ni zanimalo što me ne primećuje . Samim svojim postojanjem bio je savršen, pojavom me bacao u šok i takav će uvek i ostati. Poseban, jednostavno najčistiji i definitivno prvi na tronu i lestvici muskaraca...NEPOBEDIVO SAVRŠEN!

List na vetru

Ultima racio je izraz koji potice iz latinskog jezika i oznacava upotrebu odredjenih sredstava , ili uopste , poslednji potez koji se moze odigrati u igri zvanoj zivot. 

Postoji stara prica da su covek i zena nastali od jednog savrsenog bica, koje je posedovalo moc saznanja.

Usvom tom sveznanju nalazile su se i lose osobine.

pa je usled pokusaja iskoriscavanja istog , sila koja nas spaja upravo od tog bica napravila dvoje , ostavljenih da ceo zivot lutaju trazeci savrsenstvo , nekada cak i bez znanja da kljuc tog savrsenstva postoji i u njima samima.

Ne pricam vam o teoriji Jin-Jang,dve razlicite polovine koje cine jednu celinu , vec pricam o dva dela razlicitih velicina , moci i ciljeva , ali iste uzajmne vrednosti . Za primer vam pruzam jednu pricu , o dvoje mladih ljudi , za nekoga svakidasnju , dok za druge neuobicajenu i nepojmljivu .

Ljubav se moze grubo svesti na samo jednu recenicu , koja jeste tacna , ali nije potpuna . Potpunu , cak i oni koji to poseduju , ne umeju prevesti drugome, jer njena vrednost prevazilazi trenutno ljudsko shvatanje.

"Da bi dobio ljubav , moras je i pruziti "

Ljubav ni za koga nije ista, cak ni za ta sva dela koja teze biti spojena .

Ova ljubav nije procvetala u prolece , iskreno , ne zna se ni kada je cvetala i da li je uopste i dostigla vrhunac . Mozda nije ni postojala , a mozda nesto od nje i dalje postoji , neki tihi zar , bez odgovarajuce vatre. Ovo dvoje ljudi moze biti bilo ko od vas . Ne , naravno da nisu svi isti ,vec posebni samo sebi ... kao i svi drugi . 

Neka bude da je ova ljubav zapoceta u jesen . Dva lista otpala sa grana razlicitog drvaeca, vetar je vodio novom pocetku . Ni svesni da su se tu njihovi putevi ukrstili , zapoceli su putovanje u istom kupeu. Vodjeni slicnom pricom i istim vetrom indetifikovali su se u zajednickoj ciklicnosti , 

ne usudjujuci se da ishta promene . Verovali su da ce prepusteni vetru njihove "sudbine" da se ostvare . 

Svako je imao svoju stanicu u ovome vozu , svako je imao svoje drvo do sledece jeseni .

Na njihovim sledecim stanicama , ipak nisu duvali isti vetrovi . Nesto sto je njega drzalo , sledece jeseni je nju ranije pustilo . 

I dalje su se vidjali u istom vozu , dok su vetrovi svirali razlicitu melodiju . Vatre od prvog puta nije bilo .

samo je zar lagano tinjao ...

Zbog toga su se i dalje osvrtali na nesto sto je prelepo gorelo . jedna banalna recenica sa kampovanja, ali iz ovog ugla ima nekog viseg smisla , "vatra zamenjuje televizor ". Njeno nekadasnje savrsenstvo uvek ostaje u secanju , pa makar to bio i samo list na vetru .

Namerno zavrsavam ovu pricu sa pitanjima , jer ova tema nikada ne moze biti zatvorena , jer ako bi je ikada zavrsili , ona bi izgubila njenu nedostiznu vrednost , to bi bio samo pokusaj skrnavljenja ...

Mozda je to lisce pogresilo ?

Mozda je ostalo jos vremena da bi se jos nesto desilo ?

Mozda je nesto sudjeno ?

Mozda smo mi previse sludjeni da cekic presude u svoju ruku preuzmemo ?

Kada se odgovori na ova pitanja , na red , odluka za Ultima racio , nastupa....

Rezultat nikada nije u mogucnosti da postigne samo jedan deo ......

By FilozofKv

Pisac bez jedne ruke by Filozof

Mirne noći dolazi čovek , skriven ispod kaputa oslobadjajući čudnu auru. Prilazi šanku, ostavlja kaput na susednoj stolici i naručuje vinjak. 
Prigušena svetla, miris ustajalih cigareta koji odzvanja prostorijom nadglašavajući šuštajući radio i čovek zagledan u piće. 
Ja sa druge strane šanka , priviknut na karikature bez stripa koje krive karikaturistu zbog prevelike ili premale senke . 
Izazvana mašta ovom čudnom pojavom polako pokušava da preuzme vlast nad jezikom, dok strah ili neka čudna kombinacija strahopoštovanja prema njegovoj auri odvraća misli od tog naizgled sumanutog pokušaja. 
Galantan stav , uživanje u piću, a ne davljenje u istom. Leva ruka miluje čašu ispitujući svaku neravninu prstima i pogled izgubljen u daljini preslišava svaki pokret ruke. 
Krenuh da izustim reč, ali čovek eksira ostatak pića i reče naplati, ostavljajući pristojnu napojnicu nestaje uz škripu zarđalih šarki na vratima. 
Sutra veče je uz istu ceremoniju seo na isto mesto. Krenuvši da sipam piće mirnim glasom je rekao : 
- Ne želim to . Sipajte mi času vode i uzmite vi šta želite da popijete . 
Klimnuvši glavom u znak zahvalnosti , pružajuci mu piće upitao sam ga ... 
- Šta vas dovodi ovde ? Čime se bavite ? 
Ispivši čašu vode rekao je : 
- Ja sam bio pisac , tj. i dalje pišem , otkud vi ovde? 
- Pa , ja ovde radim. 
Začuđeno sam odgovorio. 
- Znam da radite ovde. 
Izustio je blago nakrivivši usne, pokušavajući da napravi osmeh. 
- Ali zbog čega radite ovde? 
Jasno inicirajući da ni jedan od nas ne pripada ovom svetu. 
- U početku mi je bio potreban posao, odgovorih, dok je kasnije sve prešlo u naviku,određeni strah da ne izgubim i ovo u slučaju potrage za nečim novim. 
- Zbog čega ste prvo rekli da ste bili pisac? 
- Kao sto možeš da primetiš, ja nemam desnu ruku, a njome sam pisao ... 
- Izvinite zbog ovog pitanja, ali što niste nastavili da pišete levom rukom , ako ste to voleli? 
- Vidiš dečko, neke stvari u životu možeš zameniti, dok druge ne možeš. Negde u sebi znaš da njihovom zamenom ne bi bio dosledan sebi. Stoga, sada ja i dalje pišem, ali pišem živeći svoja dela . Buduća, stara ... nije bitno . 
Blagi uzdah i njegova poslednja rečenica : 
- Otuda eto i mene u tvom lokalu, u tvome životu .....

by FilozofKv

TIPOVI MUŠKARACA

Pokušaću drage moje da pomognem prvenstveno sebi, pa i vama i da iz svog ugla napišem tipove muškaraca, onako kako ih ja vidim : 

     

1.LAŽOV ... Lažov je muškarac koji laže, znate to zar ne? Lažov je pritom i licimer, bezobraznik i koristoljubiv stvor. On je uvek tu negde, pojavljuje se i nestaje i naravno uvek laže... A mi verujemo, bezrezervno i beskrajno do neke granice, a ta granica je kada prođe prva zaljubljenost. Lažov laže jer je lažov, bez razloga i povoda.. jednostavno laže. Pokušava da bude frajer, ali mu ne ide, jer jednom lažov, zauvek lažov. Prepoznaje se u frazama „zovem te sutra“, „ti si posebna“, „nikada nisam doživeo ovako nešto“, „ne stižem da se javim“ ... itd i moja omiljena „ti si super, ja ne valjam“... E sve je to lažov, jer niti se javi sutra, niti misli da si posebna, sve i ako na neki način možda i jesi, niti je u obavezama, a pogotovo ne misli za sebe da je loš, a za tebe da si dobra, nego prosto i jednostavno LAŽE breee... Pojavljuje se u raznim oblicima, najčešće u obliku frajera, zavodnika, srcelomca, a ređe u obliku neshvaćenog bića, ugrožene vrste i „onog pravog“... Za izbegavanje lažova potrebna je taktika... čim ukapiraš, ne pokušavaj da ga pravdaš i misliš da nije baš on taj lažov, nego beži od njega kuda te noge nose i ne priznaj nikad nikome kako si bedno nasela na njegove laži ...

2.ŽENSKAROŠ ... Ženskaroš je onaj koji voli žene ... neeeee drage moje ... ženskaroš je onaj koji voli samo sebe, svoj ego i svoju životinjsku potrebu i ima nagon za isto tako životinjskim seksom. Ženskaroš je po nekom nepisanom pravilu lep, zgodan i privlačan, jer u suprotnom ne bi mogao biti ženskaroš... On nije bezobrazan i bezdušan ... naprotiv. On je velikodušan, kod njega u srcu, a i krevetu ima mesta za mnogo nas. Međutim, postavlja se pitanje da li ijedna od nas želi da bude samo recka koja se piše, samo noć, par noći ili u najboljem slučaju nekoliko nedelja. Ja bar ne želim, i zato izbegavam ovaj tip muškaraca u širokom luku, čak ih i ne poznajem, jer čim ih prepoznam stavljam tačku na svaki dalji kontakt. Ženskaroš se prepoznaje po frazama : „jel ti drugarica ima dečka?“, „sestra ti je veoma zgodna“, „ja nisam čovek za jednu ženu“, ... i moja omiljena, najomiljenija „nisam u fazonu ozbiljne veze i vezivanja“, možda čak i uz obrazloženje „još sam mlad za ozbiljnu vezu“, sve iako je prešao trideset i neku ... To je prosto ženskaroš, prefinjeniji za nijansu od lažova, pa na fin način ispituje gde još sem kod tebe ima zeleno svetlo, a pritom ti daje na znanje da nikako, ali nikako nećeš uspeti da ostaviš neki dublji otisak ni u srcu, a ni u krevetu , jer prosto nećeš imati vremena za to. Pojavljuje se u obliku zavodnika koji obara sa nogu, sa sve oblaka najnovijeg parfema oko sebe, uglavnom je popularan, te iako svi znamo da je ženskaroš, postoji po neka romantična duša koja misli da će baš on biti „njen muž i otac njenog deteta“. Za izbegavanje, recept je nemati ništa sa njim, jer u najboljem slučaju možeš dobili dobar seks, a izgubiti mnogo živaca, energije i potrošiti silne reči, ikakve svrhe bez...

3.TIPIČAN BALKANAC ... svima nam je jasno šta ovo znači... i verovali ili ne i dalje ih ima ... Štaviše, to postaje moderno, in i masovno... Tipičan Balkanac je istripovani, blago ograničeni momak, koji sigurno ima neke probleme sa sobom i svojom psihom, što se dalje manifestuje na njegov odnos prema ženama. On je uglavnom totalno bezosećajan prema ženskom rodu, ne zna šta je ljubav, trudi se da bude patrijarhalan, jer to tako mora, a ne zato što razume bilo šta vezano za patrijarhalnu porodicu... Za njega je žena predmet i mašina za razne vrste poslova , od pranja sudova, veša do rađanja dece. Ponaša se kao da je popio svu pamet ovog sveta, kao da je on, iz neznanih razloga „taj“, najbolje rečeno, ponaša se kao „vlas’ u selu“ , sve i ako živi u centru nekog velegrada. Iako ume da bude i dobro prikriven, prepoznaje se po dobro poznatim frazama : „što bi ti bilo šta radila, ne volim da žena radi“, „moja majka je ovo i ono ...“, „samo slabići plaču i osećaju, ja sam muškarac“ ... i naravno, neibežno „to je ženski posao, i to je ženski posao, to je ženska boja, to je žensko ovo i ono...“. Pojavljuje se u oblicima „pravog muškarca“, mačo mena, uglavnom krupan, zgodan i moćan, ponekad čak i neodoljivo podseća na drvoseču i farmera iz američkih filmova. Na sve načine pokušava da pokaže i dokaže da je on MUŠKO, kao da se to pa ne vidi, da si ti žensko, kao i da to nije očigledno, i da se zna gde je kome mesto i to radi ponekad i indirektno, ali veoma upadljivo. Balkanca izbegavati postepeno, jer ponekad ume i želi da bude veoma grub, kako bi time ponajviše sebi dokazao da je on muško. Mada neće ga dugo ni držati bes i loše raspoloženje, ako shvati da pokušavate da pobegnete i iskulirate ga, jer će mu to „biti dokaz“ da niste za njega i da niste dovoljno dobre da budete njegova, naravno slabija polovina ...

4. MAFIJA „ON BATERY“ … Lako prepoznatljiva vrsta, smatram da je suvišno navoditi “ kako ga prepoznati ” instrukcije, ali ću to ipak uraditi zbog svih onih naivnih devojčica koje svet tek treba da otkrivaju … Držeći se što dalje od ovakvih tipova ! Stav odmah uočljiv, “ ja sam taj, svet je moj ” … Nastup - samouveren, učtiv i direktan . Kod određenih pripadnika ove vrste, krajnje slatkorečiv . Savršeno uvežbana priča tipa “ ti si samo moja, ne sme niko da te dira , ti si mala princeza ja anđeo čuvar, ako te neko takne ja ću lično da … ” … TI SE NE JAVIM NA TELEFON JER MI JE SOPSTVENO DUPE VAŽNIJE OD PROBLEMA KOJE TI IMAŠ ! NAĐEM DRUGU LAKOVERNU OVCU DA JOJ UVALIM ISTU PRIČU ( i još ponešto , jer mi samo za to služite ) , DOK TI SEDIŠ KUĆI, ČUPAŠ KOSU SA GLAVE I RAZMIŠLJAŠ GDE LI SI POGREŠILA …Drage devojke, umesto da dozvolite sebi ovakvu situaciju, sasecite stvar u korenu i bežite glavom bez obzira odmah nakon upoznavanja . Takvi nikome dobra nisu doneli, a priča o “lepotici i zveri” je ipak samo bajka koju ste prerasle čim ste u situaciji da čitate ovaj tekst . Neosporno je da ćete sa takvim tipom doživeti najluđe provode, nositi najbolje krpice i imati osećaj da ste jedina žena na svetu, ali cena koju ćete platiti kada u njegov život uleti neka nova princeza, isuviše je visoka za bilo koju od nas … Poštedite sebe toga, toplo vam preporučujem …

5. MAJKIN SIN, LJUBI GA MAJKA! Prepoznatljiva “baby face”, plastičan osmeh, sladunjav, uštirkani stajlijng “a la samo majka zna da pegla košulje ”. Priča tipa “završiću sto fakulteta, biću strašan biznismen, oženiću se devojkom iz dobre kuće bez ikakve prošlosti ( koja kuva kao mama, pere kao mama, liči na mamu ), biću primeran otac i živećemo srećno do kraja života ” … Hmm ma važi ! Poenta je da je infatibilnom, blago retardiranom primerku ovog tipa zaista potrebna mama, ne devojka … Ako i nađe devojku, biće to mamin izbor . Sve što uradi u životu tačnije, biće mamin izbor . Lako ćete ga prepoznati, svaku svoju grešku opravdaće suzama (narikačkim!) . Svaku vašu odluku, povišen ton, pogrešnu reć ispratiće suzama ! Kad od njega zatražite pomoć ili zaštitu, nema ga nigde . Čuči ispod mamine suknje dok bura ne prođe .Ne treba vam to devojke . Činjenica je da će “mamina lepotica” završiti fakultet i otvoriti firmu iz maminog budžeta, ali je isto tako neosporno da neće biti dobar muž otac, jer nikada neće postati dovoljno zrela i samostalna ličnost . A vi nikada nećete napraviti sarmu kako to mama radi . Odličan za tipove devojaka koje preferiraju defektne ličnosti . 
Ja sam ipak za varijantu da mama budem samo svome detetu …

7. PRIČA ZA SEBE, GOSPODIN PRAVI!
Nema šablonske karakteristike, prepoznaćete ga po … ma , jednostavno ćete ga prepoznati … po dodiru, zagrljaju, osećaju pripadnosti i pronalaženja …po osmehu koji će vam izmamiti, po ljubavi i pažnji koje će vam posvetiti … po svemu … Bitna stavka devojke, na putu do njega ćete poljubiti mnogo žabaca a ni jedan neće postati princ …Ni pravi nije princ, on je nešto mnogo bolje … Nije imaginacija, stvaran je … Pravi je jednostavno pravi! Ne traži se, jednostavno se nađe …Ostaje, opstaje I ne odustaje … 
GaGa & MiMy

PROSTAKUŠA

     Nije moj tip, zaista nije, nemam razloga da lažem ni vas, a ni sebe, pritom postoji milion i jedan razlog koji ne moram da navodim u ovom tekstu a koji govori o tome da mi se on ne sviđa, ne volim ga, čak ne osećam ni zaljubljenost... ama baš ništa od tih lepih emocija...

     Znam da će se mnoge „fine i prefinjene devojke“ zgražavati nad ovim mojim pisanijem, ali ja moram, jednostavno moram da napišem. U životu svake od nas je postojao, postoji ili će tek postojati jedan ovakav, koliko god mi o tome ćutale i pokušavale da opišemo na finiji način, to može veoma lako da se prevede na naš, narodski jezik - SEKSUALNA PRIVLAČNOST ... Fuuuuuj, jel da?

    Već vidim lica mnogih sa grimasom na kojoj piše „prostakuša“ , „ja ne radim TO bez osećanja“ ili pak „grešnica, nemoralna devojka “ i tome slično. Manite me tih glupih faca i pokušajte da razumete o čemu vam pišem. One to ne rade, jel? One o tome ne misle, te tako fine? Pa dobro, ne radim ni ja, ali osećaj postoji, to je činjenično stanje. Možda misli te vrste jesu grešne, ali ja to ne vidim. Jednostavno postoji TAJ muškarac  koji me tera na to razmišljanje. Pritom, veoma bitno, ne postoji ni najmanja mogućnost da se u dotičnog zaljubim, jer kako rekoh ni po čemu nije moj tip. Samo pogled na to lice u meni budi nešto što nisam ni znala da postoji, jer sam zaista jedna NORMALNA devojka. Taj NEKI muškarac ne mora biti lep, poželjan, zgodan, šarmantan, ništa od toga... pa pobogu neću da se udajem za njega, on samo mora da ima to nešto što će vas na krilima mašte odmah smestiti u njegov krevet. I samo ta misao će vas vezivati za njega, ništa drugo. Ona koja to ne može ili nije sigurna u svoju jačinu, ne bi trebalo ni da pokušava, jer ako se zaljubiš u onog ko ti je bio samo fantazija može veoma lako da ti se obije o glavu. Ja imam tog NEKOG i jednostavno me tera na „loše misli“, sa njim nemam apsolutno ništa, ali i kada bih imala, ograničila bih to na 4 zida, jer takvi samo tome i služe (mislimo malo kao muškarci). Zašto muškarci da gledaju na devojke tim očima, a nama ženama je to samim rođenjem to zabranjeno, ma jeeeel?

    E tako otprilike, iako mnoge neće priznati to postoji. Postoji muškarac koji budi seksualnu želju u vama, fantaziju, maštu... A da li smo dovoljno otvorene i svesne da to priznamo, to je već stvar karaktera, iskrenosti ili pak okoline u kojoj živimo i funkcionišemo. Ja zaista ne vidim ralog da jednu ženu bude sramota da kaže da prema muškarcu oseća želju, da ima potrebu da je taj muškarac isto tako želi i da ima fizičku potrebu za njim. Da želi da je on poljubi, zagrli i dalje da ne banalizujem... Možda se ta želja nikad i ne ostvari, ali NIJE GREH da postoji, definitivno nije. ON jednostavno to budi u ženi i ne treba se stideti priznati to, bar sebi.

    Ako jednog muškarca nije sramota da „se loži“ na 50 žena, zašto to žene ne bi sebi priuštile, ali pošto je meni zaista bezveze da napišem LOŽIM SE na njega, jer to ne opisuje taj osećaj u glavi i pulsiranje u telu, onda sam morala to malo detaljnije da opišem i pokažem da to nije sramota, pa živi smo ljudi, zar ne? Toliko od mene, a hteli ili ne da priznate u pravu sam! Siii juuuu :***

Ko je, BRE, ovde lud ?!

    Nekada je put do muškog srca vodio preko stomaka, ( mislim naravno, na umeće kuvanja potencijalnih izabranica). Danas je to, čini mi se, put do ženskog ... srca naravno, a uz malo sreće i '' pravih reči '', još kojeg vitalnog organa. Ukoliko ovo čitaju pripadnici ''jačeg pola'', nema razloga za paniku. Veština kulinarstva vam je krajnje nepotrebna, 
presudne afrodizijake u svakom slučaju ne prodaju ''na meru''. Sve što vam je potrebno je ''dubok džepčić'', dobra spika, stočić za dvoje u što snobovskijem objektu. I naravno ''ultra-mega-giga-riba'' ( šesnaestogodišnja štuka, po mogućstvu), ''ambicioznih'' shvatanja, spremna da sve to proguta. Sve to začiniti prevoznim sredstvom, izgledom što približnijeg spejs satlu, i vanzemaljska ljubav je neizbežna. Organ( i ) osvojen( i ). Done! Mission complete! Ma nije valjda!? Do skroro sam odgovorno tvrdila da ova priča ''ne pije vodu''. Ne prolazi! Nema potencijla za prolaz! A onda sam se silom prilika, uverila u suprotno... Itekako prolazi. Ali najveća tuga nije u prolazu, već u datumu krštenice dotičnih mačkica, tigrica, ribica i sličnih sorti. U razlici ( vanVREMENSKOJ ) između izdavanja njihove krštenice, i istog dokumenta dotične gospode. U porivima koji ih navode na takve poteze. U ceni koju plaćaju, bez obzira što je galantni baja iskeširao račun. Nisam bezgrešna, predaleko sam od toga. Nisam lažni moralista, baš naprotiv, ali ne mogu, a da se ne zapitam KO JE BRE OVDE LUD?

     Imate li vi deco roditelje? Ako imate, kakvi su to ljudi zapravo ako nijednog momenta ne zapitaju sebe gde im je dete? Helooo??? 

Umela sam i ja da se '' izgubim'' na noć, ali se znalo gde, kada i sa kim .Bez obzira, telefon je zvonio i po trista pedeset šest puta. Imala sam i ja veze sa starijim frajerima, imali su i oni keša, ali su imali i mozga dovoljno da shvate da i burek može da zasiti. Imali su i čuku da me zavole pre nego što mi skinu gaćice. Imali su mozga da shvate da moja sloboda nema cenu, da ne živim za par dobrih cipela i da njihov bankovni račun nije moja ciljna grupa. Imali su obzira, i obraza pre svega. A imala sam i ja dovoljno godina. Zato te relacije, sa punim pravom mogu da nazovem vezama i da ih se rado setim. Stanem uvek kad ih sretnem. Bez problema pogledam u oči. U četrnestoj sam ipak radije gulila kolena na Ratarskom igrajući fudbal. Imala sam i tad ''momka'',ali je taj odnos bio isuviše čist da bi se našao u ovom tekstu. I onda me pitaju zašto retko izlazim u grad? I šta radim po ceo dan kod kuće... Odmaram mozak od brutalne stvarnosti. Čitam, pišem, provodim vreme sa meni dragim ljudima koji još uvek cene prave vrednosti. Kuvam. Ne zbog muškog srca ( u deficitu smo sa MUŠKARCIMA,pritom ), već zbog one topline oko srca kad izmamim osmehe dragih ljudi. Rizikujem da me proglase za frustriranu, očajnu ''domaćicu''. Skoknem i do solarijuma, na manikir, na pedikir... Obožavam štikle i crveni karmin. Imam prošlost iza sebe. Dakle, nisam baš ni ''za u kuću''. Preostaje mi samo moj mali očuvani svet, i tek poneko bacanje hejta na savremene roditelje, kad mi se nametnu gore pomenuta pitanja. Srećom, ne dešava mi se često. Tek ponekad. Kad premerim štiklicama grad, koji više nije onaj kog pamtim, i devojčice koji su sebi uskratile
pravo da to budu. Čast izuzecima, odgovorno tvrdim da ih ipak ima ... 

Sve što imam i nemam ...by MiMy

Tup bol i praznina … Ni otkuda, ničim izazvana ... Znam taj osećaj, mislim da zaboravljam ... Zbog tišine koja postaje preglasna ... Zbog svih onih pitanja na koje mi nisi dao odgovor ... 
Ostavio si me predugo da se sama borim, sa sobom, sa tobom, sa tudjim govorkanjima i šaputanjima ... Sa svim tvojim manama koje sam vešto skrivala od svih, od same sebe ... Sa tamom koja ti je ušla u krv, bez koje više ne možeš ... 
Znaš koliko se plašim mraka, znaš koliko mi je snage trebalo ... Sad je gubim ... 
Jaka sam, dovoljno da udjem u koštac sa svim nedaćama koje mi je život predodredio... Jaka sam, dovoljno da dobijem sve naredne bitke, da prkosim zlobnicima sa najlepšim osmehom na licu, na kom još uvek ima tragova suza ...
Jaka sam mili, pripremljena za sve, ali sam preslaba za borbe koje ti vodiš ... 
Predugo sam, stoički nosila žig zbog tvog imena, tvog načina života ... Predugo sam svoj obraz držala pod djonom, ne bih li tebe prikazala u lepšem svetlu ... 
Išla glavom kroz zid, glavu razbila, zid se nije ni oštetio ...
Ne mogu više ...
Nikad nisam bila kukavica, ne povlačim se pred prvom barikadom, ali osećam da mi više nije mesto tu gde sada jesam, tu gde cupkam skamenjena mesecima unazad ... 
Osećam da cena ova škole postaje previsoka, nemam više čime da je plaćam ... Nemam više ni zbog čega, sve lekcije sam uspešno savladala, nova saznanja, bojim se dotukla bi me ...
Precenio si me, nisam od kamena ... Čuvaš me, i štitiš na pogrešan način ... Čuvaš me bola, a bol me razdire ... Zbog svega što ti jesi, a ja nisam ... Zbog svega što je moglo da bude a nije ... Zbog svega što postoji, što činimo kao celina, ali mu ne dozvoljavamo da ispliva, da opstane ... Zbog nekog našeg boljeg sutra, kom nismo dozvolili da svane ... 
Izgubili smo se čekajući pravi trenutak ... 
Čekala bih ja i duže da znam da će doći, ali vreme u ovoj priči ne radi za nas ...
Moje dolazi, tvoje ističe ljubavi ... A to boli ... Nisi mi pružio šansu da pokušam to da promenim, a tako sam želela ... Znam da bih uspela ... Uspeli bismo ... Verujem u nas, sećaš se ? 
Verovala sam ... 
Sanjala ... Prvo zajedničko budjenje, sina s tvojim očima, kućicu u cveću i nedeljne ručkove ... Normalan život ... Ruku u tvojoj ruci, ceo svet pod našim nogama ...

Rekoh na početku da poznajem taj osećaj, da zaboravljam ... Slagala sam ... 
Sve i da hoću ne mogu da zaboravim, jednom sam se zaklela da nikad neću, i da ću uvek biti samo tvoja ... Ostaću tome dosledna, ali odustajem od snova ... Ja sam ipak realista ... Ja sam ipak sasvim obična devojka, željna ljubavi, pažnje, lepih reči, sigurnosti, porodičnih ručkova, učestalih i dosadnih, ramena na koje ću nasloniti glavu uveče sa garancijom da ću na njemu i osvanuti ... 
Sve i da želiš, ne možeš mi to pružiti ... 
Pri kraju sam i već me guše suze, osećam da trnem od bola ali to je to ... Dalje nema ... Nema više napada histerije i izliva nežnosti ... Suzbiću ih u sebi kad ruka krene da okreće tvoj broj ... 
Puštam da nosi vetar, nadam se na neku bolju stranu, daleko od mene ...
Za mene ostaješ poseban, moja ljubav i moj andjeo ćuvar, što bi rekla Ceca moje sve što imam i nemam ... Ostaćeš najvoljenije biće dok postojim, s tom razlikom što to više nikad neću izgovoriti na glas ... 
Želim ti svu sreću ovog sveta, od mene si je zaslužio ...
Tvoja Bebili    BY MIMY

LJUBAV, gospodine ! by MiMy

    Ocito smo oboje, svako na svoj način, precenili situaciju u kojom smo se našli . Ti, verujući da će biti kao sa svakom pre mene . Ja, verujući da neće biti ni slično. I, ko je bio u pravu ?
Čini mi se nijedno od nas . Istina je negde između svih lepih trenutaka i grubih reči , ostala da lebdi , neotkrivena , u nekoj od tišina . Da se nasluti tek ponekad, u nekoj od najdubljih ...
Da nagriza savest, i postavlja pitanja za koja cemo oboje ostati gluvi . Nikad necemo potražiti odgovore . Ne, nećemo ni pokušati . Ne bi nam se svideli pa zašto onda da se zamaramo sa tim, zar ne?
Odskočili bismo možda od šablona po kojim smo naviknuti da živimo . A nemamo mi snage za promene, koje bi neminovno usledile . Jači smo nas dvoje od toga cenim, preveliki smo hedonisti da 
bismo dozvolili sebi trenutke slabosti ... 
     Ljubljenje u centru dok ne pomodrimo od zime , smeh dok nas hladnoca prvih pahulja ne opomene da potrazimo zaklon ? Male, banalne stvari, ljubav, ljubomora, čežnja i bol ? Ma neee ...
Šta će to nama ? Nismo mi iz te priče ... Mi se ne volimo , mi to ne umemo ... Ti si veliki dečko, ne, nisi dete , ne smem tako da pričam sa tobom , moram da pokažem poštovanje, sa tobom niko tako ne sme da priča . Posebno ne ja, mala, kapriciozna devojčica . Samo gledaj kako smem frajeru ! Ti nikome ne ćutiš . Hmm, zar nisi zanemeo u jednom trenutku ? O da, itekako jesi ... 
Svesna sam koliki je to udar na tvoj ego , vanzemaljskih razmera , ali činjenica je da si ostao nem pred '' devojčicom'' , kao što je činjenica da si par meseci ranije drhtao ljubeći istu ... 
No, to nema veze sa emocijama, bila je hladna noć, definitivno. Ne drhtiš ti ni zbog koga . Jedna te je sjebala i od tad ti je za emocije ''batery low'' . Sve su iste , izložbeni eksponati sa unapred 
određenim rokom trajanja , i zašto bi se sad to promenilo . Zašto bi ti sebi dozvolio da se išta promeni ? Uostalom , ova devojčica je ubijala vreme sa nekim drugim (prema nezvanicnim podatcima) , dok si ti glumatao ''akrobatu'' po ''belom svetu'' i to je neoprostivo . Istinitost informacije je ipak zanemarljiva . 
     Ali ne , ni to nije razlog zbog si se povukao . Nije tebe to pogodilo. Odakle ideja da to ima veze sa strahom . Poenta je da ja to nisam smela da dozvolim sebi , no sve to sada nije bitno.
Poenta je da ti ne praštaš nikome . Poenta je da ja ne znam da volim . Poenta je da si ti kukavica sa pogrešnim stavom , koja odbija da prihvati sve što je normalno i ljidsko, u 
ovom slučaju sopstvene emocije, pomisao na vodjenje normalnog život , jedno ime , jedno lice svakog dana . Poenta je da ceš pojesti sve sto ti serviraju , ako ces se na taj nacin zaštiti . Mahom od sopstvenih slabosti. Poenta je, da ceš se pre prepustiti višečasovnom , besciljnom preznojavanju sa nekom od ovih opajdarica koje je lakše nagovoriti da skinu gaćice nego šminku , nego činovima
slične tematike u koje su pak i emocije uključene . After parti izlivi nežnosti , i beskrajno dugi razgovori ??? Ne, a? Fuj to ... Ma, nemaš ti pojma lepi šta je sport ...

    Poenta je, između ostalog da ja znam da volim ... Itekako znam . Tebe posebno ... Ali TEBE , onakvog kakav jesi , sa svim slabostima i glupostima . Uvek , bez obzira na okolnosti . 
Prenesi to molim te ''dotičnom gospodinu'' ako se ikad ponovo sretneš sa njim, negde tamo na dnu srca . I reci mu , da mi nedostaje . A ovu budalu, koju plasiraš u prvi plan , i koju ne znam odakle 
si uopšte '' iskopao '' , samo što pre ''arhiviraj'' . Ne mogu očima da je gledam ! BY MIMY

NEDOSTAJE... NE, DOSTA JE !

     Vrlo česta pojava i potpuno razumljiva. Bilo bi čudno da je nama ženama svejedno posle njegovog odlaska, nebitno posle koliko vremena, nebitno posle kojih događaja i nebitno ko je za odlazak kriv, ipak nedostaje. Jednostavno navikneš na nekoga, vežeš se , možda počeneš i da ga voliš ..... a on odjednom ode. Kako prevazići? Zvučaće kao fraza, ali samo vreme i samo neko drugi ko će zaokupiti misli, i bar delom pokušati da potisne predhodnog. Nije lako, ali nije ni mnogo teško pogledati sebi u oči i priznati da TO NIJE BILO TO. Želite li da se davite u litrama alhohola i tonama suza, preslišavajući se šta je bilo loše i kako se to desilo? Ja ne želim... Moramo dalje, kako god i šta god bilo, idemo dalje žene... Recept se sastoji iz par veoma bitnih pravila : 

1.BUDI LEPA , u svakom smislu te reči. Budi zadovoljna sobom ili bar tako izgledaj.

2.BUDI COOL , ili se bar ponašaj tako kada se sretneš sa ONIM za koga si mislila da je baš taj.

3.BUDI JAKA , nikako i nikad ne dozvoli da shvati da ti još znači i nedostaje.

4.BUDI OPUŠTENA , kao da se ama baš ništa nije desilo, to će ga naterati da razmisli.

5.BUDI NOVA TI , pokušaj da budeš nekako drugačija, da shvati da te ustvari nije ni poznavao.

6.BUDI BEZOBRAZNA (po potrebi), ne daj na sebe, ne daj se isprovocirati.

7.BUDI HLADNA , iskuliraj sve provokacije i insinuacije o prošlim vremenima.

8.BUDI DRUGAR , prema njemu, kao da ga nisi nikad ni pogledala kao mušarca, to će ga sigurno zbuniti.

9.BUDI SAVRŠENA , reci ono što znaš da želi da čuje i zamisliće se bar nekada šta je izgubio.

     Na neki način ćeš po njegovom ponašanju i pokretima shvatiti da li je vredan tog tvog osećaja nedostajanja. Vođena svojim iskustvom tvrdim da niko nije vredan tog glupog osećaja, ali osećaj ipak postoji. U tom slučaju moraš „da se izdigneš iznad situacije“, da pokušaš da ne misliš na njega i na vreme koje si provela sa njim, da pokušaš sebe da ubediš da „i nije bio nešto“ i da u što kraćem periodu kreneš dalje. A ako želiš da ponovo budeš sa tim nekim ko ti nedostaje, ne trudi se, jer je sve na njemu. Ako to želiš onda isto koristi sve gore navedeno, ali pazi na jednu veoma bitnu stvar „PAZI ŠTA ŽELIŠ, JER MOŽE I DA TI SE OSTVARI“. Nadam se da svaka od nas u sebi ima onu potrebu za „slatkom osvetom“ i da ako se ikad vrati mora da prođe kroz taj kratki period! Sa muškarcima, drage moje nije lako, ali je bez njih još teže, tako da moramo da pravimo taktike i da smišljamo razne načine, ponekad da se pravimo i glupe i čudne, jer je veoma teško pročitati muški kod i razumeti ga.

     Ako nedostaje, neka nedostaje, od toga niko nije umro. Ni slučajno ne pravite budalu od sebe, jer je to STRAŠNO kontraproduktivno. Budite lepe, nasmejane, fine i kulturne, stavite u džep taj osećaj i sentimentalnost i emocije kada ste van 4 zida, jer uvek bilo i biće JAKA ŽENA=POŽELJNA ŽENA=ŽENA KOJA IMA NEŠTO SKRIVENO U SEBI! To je sve, onako ukratko... Si juuuu :***

Kako je lepo biti glup :)

Davnih dana Bora Đorđević-Čorba je objasnio suštinu stvari u ovoj pesmi. A ja bih sada, pokušala da pesmu analiziram iz svoje perspektive i sa ove tačke gledišta. Imam 24 godine, ne smatram za sebe da sam preterano inteligentna, neki sam prosek, ali zaista i dalje mislim da je lepo biti glup, što manje pameti, manje brige. To je dokazano, ali svakog dana se pojavljuju novi primeri koji mi pokazuju da ljudska glupot zaista nema granica.

    „Stoka ume da nervira, gutaj šta ti se servira“... E pa neću, zaista neću. Sve i da hoću, ne mogu. Već dugo izbegavam ljude za koje smatram glupima. A glupost nije samo stvar inteligencije, glupost ima mnogo veće razmere.

    GLUPE . Glupe su one koje su iste. Ako su in šiške, nosim šiške. Ako je in žuto, pretvaram se u limun ove sezone. Ako je out pratiti politička dešavanja, neću ih pratiti, sve i ako mi je život i bitisanje usko povezano možda sa politikom. Glupe su one koje besomučno jure za momcima, iako duboko u sebi znaju da od toga od starta nema ništa. Glupe su one koje se farbaju nedeljno. Glupe su one koje bez komplet make up-a ne izlaze van svoje sobe. To su takođe i one koje misle da se lepotom može sve, pa i ne pokušavaju ništa dalje od mučene srednje škole na koju su ih matori naterali. Takođe, manje pametne su one koje pitaju „gde si kupila, koliko si platila“, pa potom sve „petom u dupe“ otrče tamo i kupe to isto... zar toliko nemamo ideja? Pridružuju se i one koje svake nedelje imaju novu omiljenu pesmu i svakog meseca novi omiljeni film, kao i one koje rade sve što je trenutno najveći hit : peglamo kosu, uvijamo kosu, kvarcujemo se, ili je pak u modi porculanski ten.Glupe su one koje piju i kada im se ne pije, jer svi ostali piju. Glupe su one koje se prave da su neko drugi, i nose masku, čak par njih i menjaju po potrebi. Naravno i one koje misle da su muškarci fer i iskreni i da je će njihova ljubav da ih promeni. Glupe su one koje ne vole da se šetaju, samo vole da se voze i to u zvučnim automobilima „mečka, bembara, audi, džipovima taznih marki“ Sve su one glupe... Možda sam i ja ponekad glupa, ali nisam u masi... Glupa sam sama za sebe, posebno sam čak i glupa, van naroda. Daleko od toga da sam parti brejker, ili pak čudak koji je ogorčen pa tera kontru, jednostavno neću da budem isto glupa kao svi.

     GLUPI. Glupi su oni koji idu u teretanu da bi im majica „za u grad“ bolje stajala. Glupi su oni koji ne poštuju i lažu žene. Glupi su oni koji se lože na strane hitove, a posle trećeg piva otkinu treću strofu Sinana „Ne traži je sine“. Glupi su oni koji misle da su PRAVI muškarci jer su dlakavi. Glupi su oni koji tvrde da su extra, ili se pak tako ponašaju, a skriveno su u fazonu „daj šta daš“. Glupi su oni koji se bilo čega stide, a pogotovo osećanja. Glupi su oni koji kupuju ženama iste poklone. Glupi su oni koji misle da je fudbal bitniji od ljubavi. Takođe ubrajam i one koji su „drugi ljudi“ kada se napiju i koji se „ne sećaju“ ničega od alkohola. Glupi su oni koji misle da je „ne jebe lep, nego uporan“ uvek tačno. Glupi su oni koji teraju inat, ponajviše sebi a i oni koji grade kule i gradove, tj muškarci šablona „kralj ponoću, prosjak zore“. Glupi su oni koji furaju odeću u vidu svetlećih reklama „da se vidi raskoš“. Glupi su oni koji kad sednu za kafanski sto bacaju ključeve, telefon, davidof i zipo, da zazveči id ase vidi. Glupi su oni koji ne umeju da šetaju, samo umeju da voze. Glupi su oni koji hvale sebe, potcenjujuću druge. Glupi su oni koji kriju i lažu poreklo, godine, bračno i emotivno stanje. Glupi su oni koji glume ludilo, da bi sakrili da su ustvari emotivni. Glupi su oni koji misle da su „sve žene iste“, a još gluplji oni koji to tvrde. Glupi su oni koji pričaju a ne rade, obećavaju, a ne ispune.

     PAMETNI I PAMETNE. To su bića koja su jednostavno kul. Koja žive svoj život i nije ih briga šta je in danas, sutra, sezone ili godine. To su oni koji čitaju, pišu, koji se vole, mrze, svađaju. Kojima je materijalno prolazno, a lepota i izgled samo plus više kod drage osobe. Pametni se poznaju među sobom, pametni postoje, za razliku od glupih. Pametnih ima svuda... Samo je cilj prepoznati ih. Pametni za mene možda i nisu pametni za vas. Cilj je naći nekog pametnog iz svoje perspektive, pa makar neko drugi mislio da je glup. Moj pametan se još uvek traži. Mora da bude kul, mora da bude naj kul. Mora da ima oko za sve, mora da ne pita „šta ti je“, jer mora to da zna. Mora da se oblači kul, i mora da izgleda kul, opušteno i pametno. Mora da bude lep, meni lep, što ne znači da mora da bude maneken. Mora uvek da kaže pametnu pravu stvar, a na glupu stvar da reaguje. Jednostavno, mora biti tip van šablona. A mislim da nam je to svima cilj. Naći nekog ko nije glup, jer je LEPO BITI GLUP,ali je glupo . Nekog ko se razume u sve i ume sve što glupi ne umeju. Da ne davim više... prosto i jednostavno „retki uvek nađu retke“... A ako se nađeš u delu GLUPA ILI GLUP, menjaj nešto, jer sve očekujemo princa, a ne zapitamo se da li smo princeze da bi princ došao baš kod nas. A oni očekuju vile koje su ustvari lavice, a niti su vilenjaci, niti krotitelji lavova. Zaviri ponekad u sebe, preispitaj se... ili se pak prepusti masi i iz sveg glasa pevaj, ali ne cinično, no od srca „Ooooooo kakoooo je lepo biti gluuuup “ . Toliko od mene dragi i drage moje . Si juuuu :*

Zašto se ON ne javlja?

     Pitanje koje je svaka osoba ženskog pola postavila sebi bar jednom u životu, ja bar jesam i nemam problem sa tim da to i priznam. Postoji više razloga, ali, uglavnom nas svi putevi vode ka jednom zaključku, koji je veoma teško prihvatiti. Taj zaključak, ili objašnjenje je prosto i jednostavno NEĆE DA SE JAVI! Neće i ne postoji ni jedna jedina stvar koja može da ga opravda, iako mi nalazimo milion i jedno opravdanje, ne vredi... ne može da se opravda bezobrazluk i gaženje reči. Baš zbog toga da ne bi precrtale dotičnog, pokušavamo nekako da ga razumemo i opravdamo. Pokušaću ovim pisanijem nekako da pomognem i sebi i vama, pa stoga, hajmo ovako...

     Pojavio se niotkuda, uvukao se pod kožu za veoma kratak period, pričao priče, ili nije kako god. Bio je tu uglavnom. Noć, dve najviše i uz čuveno „javiću se“ ili „čujemo se“ nestao kako se i pojavio, odjednom.  I ? Šta se onda dešava? Prvih 10 dana GA uglavnom pravdamo, na neki način uz prisustvo milion razloga tipa „možda je izgubio broj, nema kredita, možda udara čežnju“ i očekujemo poziv ili bar SMS. Posle toga dolazi preispitivanje tipa „da li sam nešto pogrešno uradila?“. Zatim dolazi period nazvan „zašto se predomislio?“. Nakon toga kreće psovanje uže i šire familije uz neizbežno pitanje „a što meni ovo da se desi?“. U svim ovim periodima koji se smenjuju nemojte ubeđivati sebe da vam je svejedno, jer da jeste, ne biste se više ni sećale da postoji, a kamoli razmišljale o tome što se nije javio. Da bar malo pokušam da vam pomognem, bar onima koje još nisu prošle kroz ovo. Ovako, jednostavno... Ako se nije javio već ujutru, eventualno u toku dana, mala je verovatnoća da će se ikada javiti. Ne, nije izgubio broj, ima kredita na pretek i ne udara čežnju, jednostavno NEĆE. U drugom periodu budite sigurne da niste ništa pogrešno uradile, jer da mu je stalo, prešao bi i preko toga. U trećem periodu, znajte i verujte mi na reč NIJE SE PREDOMISLIO, jer nikad nije ni želeo ni mislio sa vama ništa dalje sem tih par sati, noći ili dana,jer da je mislio bio bi tu, a ne ko zna gde. Psovanje uže i šire familije totalno podržavam, jer znam da je na neki naćin lakše izbaciti iz sebe bes sa sve pitanja „zašto sam ja ovo sebi dozvolila?“ Na koje sve podvesno znamo odgovor, koji glasi ZATO ŠTO SAM HTELA I NIKO ME NIJE NATERAO, doduše istini za volju, teško je priznati to. I u zadnjem periodu sa pitanjem „zašto ovo baš meni da se desi?“ , vrlo slično kao i u predhosnom, zato što si htela i to je to. Htela si i da ga zagrliš i da ga poljubiš i da veruješ u njegove priče za malu decu, jednostavno si  mu dozvolila da te „zavede“, a to već neka je na njegovu čast i obraz što te je žestoko izlagao.

    Stoga, svako pitanje „a što se nije posle svega javio?“ se svodi na odgovore NIJE HTEO, NIJE ŽELEO, NIJE MU DOVOLJNO STALO ili onaj najgori, samo se opustio malo, uz još gori faktor neku čašicu više, a vi to shvatile kao „nešto“, a on i nije baš najsigurniji kako izgledate ili pak i niste njegov tip, nego ste samo naišle u trenu kada mu je trebalo da provede vreme sa bilo kim. Možda ćete misliti da sam surova, ohola ili nešto treće, ali to je samo realnost i što pre je prihvatite biće lakše ići kroz život. Ako je prvi koji je posle „čućemo se“ nestao bez traga, mislim da sigurno nije poslednji, ali na tom prvom koji „popiša“ svoju reč uglavnom očeličite i posle sve nekako ide lakše. Lako nije, i ne možemo se lagati da nam je svejedno, ali pošto promene nema, moramo naučiti da se ne smaramo tim pitanjem. Posle svega, najbitniji je faktor „susret posle“ . Osmeh na lice, biraj reči i budi skroz kul, jer to i jesi, a ako se, nekim nesrećnim slučajem posle tog susreta javi, onda mu zaista objasni neke zanimljive stvari, ali sve fino i kulturno, jer smo mi moderne žene koje umeju na fin način da izađu na kraj sa lažljivim muškarcima. I bitan, veoma bitan detalj, ako se ni posle prvog susreta ne javi, otvori svesku i upiši crticu u kolonu promašaji i njegovo ime pored. Smatram da se svaki vrati kad tad, ali čisto ga zapiši, da ne zaboraviš kako se ponašati prema njemu kad se vrati.

     Još nešto što je veoma bitno, pišem vam iz iskustva, ne činite nikako GREŠKU koju sam ja počinila. Koliko god da ste na dotičnog ljute, besne ili razočarane, koliko god da ste pijane, lude ili raspoložene, koliko god da vam nedostaje, koliko god da motate film svega što se sa njim dogodilo, svega što vam je rekao ili ste mu rekle, koliko god da je iritirajuće ili emotivno setiti se svih poljubaca i zagrljaja, NIKAKO, ALI NIKAKO DEVOJKE, NE ŠALJITE PORUKU, NE ZOVITE GA! Da je hteo, javio bi se, zvao, poslao poruku, pojavio se na vratima. Ovako, ostavite sve kako jeste, ni slučajno ne preuzimajte inicijativu. U tom slučaju možete se osetiti smešno, osramoćeno, ili nebitno, zavisno od njegovog ponašanja i povratne informacije, u najgorem slučaju ako vas ostavi bez odgovora neće biti nimalo prijatno. Prema tome, ostavite da bude da se on nije javio, jer će možda doći dan kada ćete moći sve to da mu naplatite sa kamatom, u više rata . Siiii juuuuu :*