Mirne noći dolazi čovek , skriven ispod kaputa oslobadjajući
čudnu auru. Prilazi šanku, ostavlja kaput na susednoj stolici i naručuje vinjak.
Prigušena svetla, miris ustajalih cigareta koji odzvanja prostorijom nadglašavajući šuštajući radio i čovek zagledan u piće.
Ja sa druge strane šanka , priviknut na karikature bez stripa koje krive karikaturistu zbog prevelike ili premale senke .
Izazvana mašta ovom čudnom pojavom polako pokušava da preuzme vlast nad jezikom, dok strah ili neka čudna kombinacija strahopoštovanja prema njegovoj auri odvraća misli od tog naizgled sumanutog pokušaja.
Galantan stav , uživanje u piću, a ne davljenje u istom. Leva ruka miluje čašu ispitujući svaku neravninu prstima i pogled izgubljen u daljini preslišava svaki pokret ruke.
Krenuh da izustim reč, ali čovek eksira ostatak pića i reče naplati, ostavljajući pristojnu napojnicu nestaje uz škripu zarđalih šarki na vratima.
Sutra veče je uz istu ceremoniju seo na isto mesto. Krenuvši da sipam piće mirnim glasom je rekao :
- Ne želim to . Sipajte mi času vode i uzmite vi šta želite da popijete .
Klimnuvši glavom u znak zahvalnosti , pružajuci mu piće upitao sam ga ...
- Šta vas dovodi ovde ? Čime se bavite ?
Ispivši čašu vode rekao je :
- Ja sam bio pisac , tj. i dalje pišem , otkud vi ovde?
- Pa , ja ovde radim.
Začuđeno sam odgovorio.
- Znam da radite ovde.
Izustio je blago nakrivivši usne, pokušavajući da napravi osmeh.
- Ali zbog čega radite ovde?
Jasno inicirajući da ni jedan od nas ne pripada ovom svetu.
- U početku mi je bio potreban posao, odgovorih, dok je kasnije sve prešlo u naviku,određeni strah da ne izgubim i ovo u slučaju potrage za nečim novim.
- Zbog čega ste prvo rekli da ste bili pisac?
- Kao sto možeš da primetiš, ja nemam desnu ruku, a njome sam pisao ...
- Izvinite zbog ovog pitanja, ali što niste nastavili da pišete levom rukom , ako ste to voleli?
- Vidiš dečko, neke stvari u životu možeš zameniti, dok druge ne možeš. Negde u sebi znaš da njihovom zamenom ne bi bio dosledan sebi. Stoga, sada ja i dalje pišem, ali pišem živeći svoja dela . Buduća, stara ... nije bitno .
Blagi uzdah i njegova poslednja rečenica :
- Otuda eto i mene u tvom lokalu, u tvome životu .....
Prigušena svetla, miris ustajalih cigareta koji odzvanja prostorijom nadglašavajući šuštajući radio i čovek zagledan u piće.
Ja sa druge strane šanka , priviknut na karikature bez stripa koje krive karikaturistu zbog prevelike ili premale senke .
Izazvana mašta ovom čudnom pojavom polako pokušava da preuzme vlast nad jezikom, dok strah ili neka čudna kombinacija strahopoštovanja prema njegovoj auri odvraća misli od tog naizgled sumanutog pokušaja.
Galantan stav , uživanje u piću, a ne davljenje u istom. Leva ruka miluje čašu ispitujući svaku neravninu prstima i pogled izgubljen u daljini preslišava svaki pokret ruke.
Krenuh da izustim reč, ali čovek eksira ostatak pića i reče naplati, ostavljajući pristojnu napojnicu nestaje uz škripu zarđalih šarki na vratima.
Sutra veče je uz istu ceremoniju seo na isto mesto. Krenuvši da sipam piće mirnim glasom je rekao :
- Ne želim to . Sipajte mi času vode i uzmite vi šta želite da popijete .
Klimnuvši glavom u znak zahvalnosti , pružajuci mu piće upitao sam ga ...
- Šta vas dovodi ovde ? Čime se bavite ?
Ispivši čašu vode rekao je :
- Ja sam bio pisac , tj. i dalje pišem , otkud vi ovde?
- Pa , ja ovde radim.
Začuđeno sam odgovorio.
- Znam da radite ovde.
Izustio je blago nakrivivši usne, pokušavajući da napravi osmeh.
- Ali zbog čega radite ovde?
Jasno inicirajući da ni jedan od nas ne pripada ovom svetu.
- U početku mi je bio potreban posao, odgovorih, dok je kasnije sve prešlo u naviku,određeni strah da ne izgubim i ovo u slučaju potrage za nečim novim.
- Zbog čega ste prvo rekli da ste bili pisac?
- Kao sto možeš da primetiš, ja nemam desnu ruku, a njome sam pisao ...
- Izvinite zbog ovog pitanja, ali što niste nastavili da pišete levom rukom , ako ste to voleli?
- Vidiš dečko, neke stvari u životu možeš zameniti, dok druge ne možeš. Negde u sebi znaš da njihovom zamenom ne bi bio dosledan sebi. Stoga, sada ja i dalje pišem, ali pišem živeći svoja dela . Buduća, stara ... nije bitno .
Blagi uzdah i njegova poslednja rečenica :
- Otuda eto i mene u tvom lokalu, u tvome životu .....
by FilozofKv
No comments:
Post a Comment