AL’ ZAVOLEH DEVOJKU IZ GRADA

     Ljubav na relaciji grad-selo, selo-grad ... da li je moguće i ostvarivo? Do skoro sam tvrdila da ne može doći ni do susreta, a kamoli kontakta i moguće ljubavi, međutim sada već počinjem da razmšljam o tome kao „fenomenu današnjice“ hahhahahah . Naravno postoji tu mnogo faktora koji utiču na razvoj pomenutog odnosa, a ja ću se koncentrisati na to da li je „devojka iz grada“ muško ili žensko, i razlike među ljudima zavisno od mesta prebivališta ... Mada, sve je moguće kada je ljubav prava, a ja do sad sretoh samo par istinskih primeraka pomenutog fenomena ...

     I tako, opuštena atmosfera, naše društvo i poneki koji nisu naši, ali ipak prihvaćeni jer su svakako tu, među nama ... Kad ono, međutim ti NEKI su se nametnuli kao mnogo bitniji, ili su štaviše mislili da jesu... Svaka čast braćo došljaci, ali ono ... među nama, nismo mi na istom i nikada nećemo biti, a sada pokušajte i da razumete zašto... Ja sam devojka koja je navikla da je njena poslednja, da je uvek u razgovoru, otvorena i direktna ... ne razumem se ja u te VAŠE „u šali pa privali“ i „izvin’te, al ga prim’te“ sisteme. Kao takva, nenaviknuta na fore i fazone koji su mi strani, upala sam igrom slučaja u taj šablon i ne umem u njemu da se ponašam, jednostavno se ne snalazim... Ali, kada se distanciram, sve to vidim na sledeći način :

   Dečko, mlad, perspektivan, lepuškast i zgodnjikav sa mestom prebivališta par kilometara od grada, na izgled, bez neke velike razlike od domaćih momaka ... Sve ok... Međutim, što priča odmiče dalje, kapiram da ima neku vrstu problema, kompleksa ili kako god... Brani se, a niko ga ne napada, napada, a nema povoda za to... Ističe se time „ponosan sam što sam iz sela“, a pritom to ne izgleda tako. A ja uopšte i nemam problem sa njegovim mestom prebivališta koliko ga izgleda ima on, i koliko ima problema sa mojim mestom prebivališta . Cilj cele igre je spustiti mene na zemlju i pokazati mi da nije sve u tome biti „gradska devojka“... Opaaaaa... kapiram to i na neki način spuštam loptu... Bravo, mislim se, dečko ima stav, ali kapiram da to nije stav, već neka vrsta bojkota nas koji smo različiti od njih... Hahhahahahah ... a opet su tu negde. Meni gde nije lepo, ja odem i ne može sav alkohol i sve sile ovog sveta da me nateraju da ostanem i na bilo koji način budem sa nekim ko mi ne odgovara. Ali neeee... kapiram vremenom da je to fazon, volim da sam sa vama, ali neću da to primetite... Sve dok ne dođe do konkretizacije situacije. A kada dođe do toga, dečko beži... pod garancijom beži...Ali i za to imam objašnjenje... beži, jer nema tu brzinu da prati ritam naših štikli, beži, jer je lakše sa prodavačicom iz lokalne zadruge nego sa nama, i beži jer bi koliko god se trudi zauvek ostao u našoj senci... A šteta, imao je priliku da bude među nama, bio prihvaćen i mogao je, ali nije hteo... pobegao glavom bez obzira i nema ga ni u najavi... ali TVRDIM ... da će kad-tad, po mom proračunu skorijih dana dečko svoj organizam utapati u tone alhohola i padati u sevdah uz Miroslavčetovu pesmu „aaaaaal zavoleh devojku iz grada“... Zavole je ? ... a nisi umeo, hteo, želeo da kažeš , pa wtf... mi smo trebale da budemo vidovite, ili šta?! Eeeeeee ... ali ko zna zašto je to dobro, svakako svim prigradskim, da ne kažem baš seljacima hvala što su pobegli, jer ono ... tu ne gine uvaljivanje na gajbu, petparačko glumljenje „velikog gazde“ i prosipanje po principu „naš’o pa zaš’o“, kada se sa drugarima sretne u dragom mu zavičaju o slavama , svadbama i sličnim manifestacijama...Hvala mu što je pobegao i poštedeo nas muke... jer da je vredeo, ostao bi, prema tome ...  

    Devojka, lepa, mlada, perspektivna, na izgled se malko razlikuje od nas, po bojama, i printovima i par kilometara gradkog prevoza... Ne brani se, ne napada, samo ćuti i kuti ... ali TVRDIM da „ispod tute, 300 ćute“ i naravno „ispod Mire 300 vire“.. čega i koga, to svi znamo ...  hahhahaaa . Njoj je jedini cilj da se uda, i to ako je moguće u grad... a ako ne, onda bar što bliže gradu... samo da se više ne vozi busom, ne sluša abrove po selu, i da može da izađe posle 9 iz kuće a da sutradan 5 okolnih sela ne kaže „bestidnica...bezobraznica...fukoš...“. I tako ona sretne „devojku iz grada“ muškog roda... Slabe su šanse da ona omane u proceni, a ogromne šanse gde naumi, da se i udomi. Zato što je ONA „žena za u kuću, domaćica i prava majka“... A šta smo mi onda koji k... ? Samo one valjaju, a? Dobro... Ali znajte, narode, one su najopasnije, potuljene i promišljene, sa nama koje smo što na um to na drum je lakše , a za nju nikad ne znaš šta ti misli... a uostalom vetovatno te i ne zanima šta ona misli jer je ona tu da „rađa decu, čisti kuću i kuva ručak“.Tako da je u ovom slučaju ova ljubav veoma ostvariva, cenim...

    Nemam ništa protiv ljudi sa sela, nemam ni za ljude u gradu, samo smatram da postoji ogromna razlika i da zbog različitih života koje smo živeli nemamo šta da tražimo zajedno... sem kada se desi prava iskrena i čista ljubav u koju ja ne verujem ... jer sam davno prevazišla verovanje u čarobnjake, vile, Deda Mrazove i slične mitove... Tako da ostaje sve na „al zavoleh devojku iz grada, momka sa sela “ i obrnuto... na ispijanju litara i litara alkohola i zaboravljanju  raznih ispada i neuspelih ljubavi ... Jer prosto ... da je sve to kako je Bog reko , zašto bi je Miroslavče u pesmi „jednog dana sreo sa drugim zagrljenu u senci kestenja“? Da li ste se ikad zapitali ko je i šta bio taj drugi? Ja verujem da je bio bolji baja, manja p..ka, neko bez problema i kompleksa, jednostavno je bio u stanju da prati njen ritam, njen život i bezuslovno i bezrezervno uzvrati ljubav ... jer mi smo u stanju da volimo, mi gradske „istripovane i nabeđene“ devojke ... u stanju smo i te kako da volimo ... samo je pitanje da li svako baš kapira tu našu ljubav i da li ima muda da je prihvati i uzvrati...

    U slučaju da grešim , i shvatim da sam pogrešila i da je fenomen zvani „al zavoleh devojku iz grada“ moguć ... onda ću sa sve orkestra i mikrofona sa kablom ponosno, na centu grada otpevati „da mi dođeš sa osmehom kroz šljivike i livade“... eto toliko sam spremna da se blamiram, pa vi procenite koliko verujem u to ... Toliko od mene za sada... MISLITE O TOME ...