Zaista, gde je
ljubav ?
Aludiram na «ljubav» kao pojam, na sve ono što se pod njom podrazumeva .
Gde ste je sakrili ?
Svi vi malogradjani koji skrnavite nemerljivost ovog osećaja, malicioznim intrigama i korumpiranim dodirima . Vama postavljam to pitanje .
Jeste li ikada voleli ? Zaista voleli ? Bezrezervno, bezuslovno , celim svojim bićem ?
Drugog čoveka, životinju, plavetnilo neba ? Bilo koga, bilo šta?
Bezrazložno, samo zato što umete da volite ?
Ili ste u svemu oduvek tražili makar i mrvu koristi ?
Gde god da se okrenem nalećem samo na isprazne, bezlične ličnosti sa savršeno odigranim predstavama...
Glume ljubav, prijatelje, roditelje, braću, sestre, poznanike, supružnike, prolaznike ...
Glume ljude ...
Glume život ne usudjujući se da ga odžive ...
Vraćaju se u osamu i kukaju ...
Nad sopstvenim sudbinama, nedostatku ljubavi, ne pitajući se ni jednog momenta da li su zapravo zaslužili bolje ...
Da li su vredni ljubavi, bogatstva, poštovanja ...
Pružanja ruke ruci i značajnog pogleda ...
I dok tako «glumci» kukaju, i traže da rešenja padnu sa neba, pravi ljudi, s druge strane, žive stvarne živote, ispunjene ljubavlju, osmesima, mirnim snovima ...
Nemaju previše, mnogi nemaju ništa ali i to ništa umeju da podele sa nekim ...
Da udele prosjacima poslednju paru i da budu srećni zbog svog postupka, jer su sposobni da u tom prosjaku prepoznaju čoveka od krvi i mesa, željnog razumevanja i podstreka, a ne socijalni talog ...
Da pomaze psa lutalicu, prepoznavši u njemu biće željno pažnje i nežnosti, a ne kolateralnu štetu ...
Odlaze u svoja ognjišta punog srca, tražeći ljubav na licima svojih najbližih ... sa punim pravom, jer su oni ti koji umeju i da je pruže ...
Odlaze na spavanje željni mirnog sna, sa punim pravom, jer umeju da sanjaju ...
Ustaju, očekujući sunčan dan, sa punim pravom ... Umeju da mu se obraduju ...
By MiMy
Aludiram na «ljubav» kao pojam, na sve ono što se pod njom podrazumeva .
Gde ste je sakrili ?
Svi vi malogradjani koji skrnavite nemerljivost ovog osećaja, malicioznim intrigama i korumpiranim dodirima . Vama postavljam to pitanje .
Jeste li ikada voleli ? Zaista voleli ? Bezrezervno, bezuslovno , celim svojim bićem ?
Drugog čoveka, životinju, plavetnilo neba ? Bilo koga, bilo šta?
Bezrazložno, samo zato što umete da volite ?
Ili ste u svemu oduvek tražili makar i mrvu koristi ?
Gde god da se okrenem nalećem samo na isprazne, bezlične ličnosti sa savršeno odigranim predstavama...
Glume ljubav, prijatelje, roditelje, braću, sestre, poznanike, supružnike, prolaznike ...
Glume ljude ...
Glume život ne usudjujući se da ga odžive ...
Vraćaju se u osamu i kukaju ...
Nad sopstvenim sudbinama, nedostatku ljubavi, ne pitajući se ni jednog momenta da li su zapravo zaslužili bolje ...
Da li su vredni ljubavi, bogatstva, poštovanja ...
Pružanja ruke ruci i značajnog pogleda ...
I dok tako «glumci» kukaju, i traže da rešenja padnu sa neba, pravi ljudi, s druge strane, žive stvarne živote, ispunjene ljubavlju, osmesima, mirnim snovima ...
Nemaju previše, mnogi nemaju ništa ali i to ništa umeju da podele sa nekim ...
Da udele prosjacima poslednju paru i da budu srećni zbog svog postupka, jer su sposobni da u tom prosjaku prepoznaju čoveka od krvi i mesa, željnog razumevanja i podstreka, a ne socijalni talog ...
Da pomaze psa lutalicu, prepoznavši u njemu biće željno pažnje i nežnosti, a ne kolateralnu štetu ...
Odlaze u svoja ognjišta punog srca, tražeći ljubav na licima svojih najbližih ... sa punim pravom, jer su oni ti koji umeju i da je pruže ...
Odlaze na spavanje željni mirnog sna, sa punim pravom, jer umeju da sanjaju ...
Ustaju, očekujući sunčan dan, sa punim pravom ... Umeju da mu se obraduju ...
By MiMy
No comments:
Post a Comment