Laka lova, lake šmizle, kratka pamet .
Srpski rulet i miris benzina.
I ona tvoja čuvena « nemoj ime da ste joj pomenuli » .
Samo tvoja noć.
Carstvo poroka.
Tvoj grad, tvoji drugovi, tvoje maloumnice. Tvoje sve.
Ponos i inat .
Neke teške reči na moj račun dižu cenu prijateljicama noći.
A noć odmiče.
Žestina i duvan.
Jedna za drugom, čaša, flaša, cigareta, paklica.
Klinka za klinkom.
Linija za linijom.
A noć i dalje odmiče.
Pesma za pesmom. Težak repertoar .
Ima me u svakoj .
Postaje ti jasno da je i ova noć moja.
Kao i sve u kojima me prećutkuješ .
I taj bol sa leve strane, bes, gorčina, poruke koje ne stižu .
Od svih tih lica pokušavaš da sklopiš bar deo mog.
Ako ništa barem oči da mi prepoznaš .
Ali nema me .
Lažeš sve da ti nije dobro, rano ustaješ, moraš da ideš ...
Treba ti razgovor, dvoumiš se izmedju dva broja.
Ona će se javiti, reći sve što želiš da čuješ ...
Ja neću ...
Meni nije potreban razgovor sa tobom.
Ja ne želim da ti čujem fglas.
Meni je dovoljno što znam da bi sve njene reči, i tudje osmehe dao za minut moje tišine .
Meni je dovoljno što znam da mi pominješ ime gotovo uvek kad ga drugima zabraniš.
No comments:
Post a Comment