Kad ni ljubav više nije dovoljna ...by MiMy

Šta ćemo sad nas dvoje, prijatelju ? Sad, kad ni ljubav više nije dovoljna ?

Sad, kad smo potrošili sve laži i izgovore, poskidali maske ... ogolili jedno drugo do koske, i ostali sami, oči u oči sa istinom ?Šta sada ? Ostati, boriti se, opstati ? Nema šanse, bilo bi idealno, nije to za tebe ... Ne umeš ti sa tim da se nosiš ...Tipujem na bekstvo ! To je najlakše, to je tvoj stil ... To si ti .Drugi put me puštaš da odem, gubiš me tek tako, kao da je to najnormalniji sled dogadjaja . Isti scenario, isto sve ... Isto godišnje doba ... glumci, uloge ... samo jedna razlika ...Ovaj put nećeš imati kome da se vratiš ... Ja zaista sebe smatram za dovoljno inteligentnu devojku, kojoj je najlakše da odglumi budalu ako situacija već to zahteva, ali kad se od mene očekuje da budala i ostanem, nastaje problem . Ne ide mi uz karakter. Nije da ti ne bih učinila ali ne vredi, ne mogu protiv sebe, prijatelju .Ima žena nema broja, naćićeš ti neku adekvatniju za tu ulogu . Što se mene lično tiče, ne bih znala šta sad . Kako dalje . Volim ja tebe, više od svega i dan danas ali nisam na taster, pomešao si me sa onim tvojim frižiderom . Ja se palim na zagrljaj. Na poneku lepu reč . Ja stojim u mestu i čekam sve ono što je vredno čekanja . Ti si bežeći od sebe, od mene, od nas, to prestao da budeš . Ja sam čekajući izgubila sebe .Onu devojku koja te je uvek dočekivala raširenih ruku, ozarenog lica punog razumevanja ... Onu devojku koja te ispraćala uvek suznih očiju, koja te krila i čuvala od svih, negde s leve strane ... Onu devojku koja te volela svom snagom svojih godina ti si prijatelju ubio, bez ijednog metka . Lako i precizno . Jer ti ljubav više nije bila dovoljna. Zato nemaš kome više da se vratiš . Nje odavno ovde više nema… by MiMy