NEPISMENO MOJE by MiMy

Loše me tumačiš lepi .
Pišem ti se na dlanu, ali čitanje ti nije jača strana .

A ja ti drugačije ne umem . Ako išta umem to je rečima da se igram.
A ti namećeš neke druge igre.
Neka svoja pravila.
Al ne možeš vetar vezati, odrediti mu kurs. 

On duva po svome ritmu, lepi.
Nisam ti ja od tih lako ukrotivih. Ja sam krotka samo svojom voljom.
Ni vetar me, doduse, ne opisuje baš najbolje.
Ono što vetar plasira u prvi plan žestoko je, protutnji za čas i prodje.
Ali i on ume da zastane, bude prijatan.

Ja vidiš ne umem. Ja kad krenem, nema usporavanja. Nosim sve sa sobom.
Više sam ti kao more, okean možda.
Mirna površina, raj za oči, odmor za dušu, ali ništa spektakularno.
Samo lep prizor je plasiran. 

Lep ali beznačajan, najdragocenije i najbolje nalaziš tek na samom dnu, zar ne ?
Otprilike da ne roniš ti do tih dubina.
Ti si kao i većina, samo miran posmatrač. Šteta.
Zaprepastio bi se šta je tamo duboko, sve skriveno.
Znaš, površnost je loša osobina. Ograničava. 

Kad bi samo to umeo da promeniš, svet bi mi pod noge bacio.
Ali kada bi uspeo da promeniš tu osobinu pre bure, koja se bliži.
Zar ne umeš da je naslutiš ?

Masa malih talasa koje ti nazivaš sitnicama, stvara kovitlac, nimalo prijatan .
Kada dodje bura, kasno je za promene.
Masa njih se tako utopila. Ako i preživiš, ostaće ti trauma zbog loše procene.
Poneka živa rana ... A one se teško zaceljuju. 
I kada zacele, ni tu nije kraj agoniji. 

Ožiljci su večiti, i gadno umeju da zasvrbe onda kad pomisliš da je prošlo sve.
O zaboravu da ti ne pričam.
Elementarne nepogode ne zaboravljaju oni, koje su zadesile.
A ja sam ti rodjena baš tako, kao elementarna nepogoda. 

Nisu me baš previše priželjkivali. I taj me Krst do dana današnjeg prati.
Ništa dobro iza sebe ne ostavljam, sem uspomena.
A one ti tek ništa dobro neće doneti.
Zar pored mene žive uspomenama da me zameniš ?
Ma ne pitaj koliko boli . 

Znaš, činjenica je neosporna, more se posle bure smiri, vrati se u prvobitno stanje i nema naznake da je površina bila uzrujana .
Otvori se za neke nove, vičnije ronioce i plivače. 

I opet stvara žrtve od njih ukoliko ne poštuju pruženu mogućnost.
A one koji plivaju srcem itekako ume da nagradi najlepšim prizorima.
Stoga smatram, bolje ti da nadješ način da me sačuvaš dok još možeš, mirnu i gostoljubivu, da za sebe stvoriš oazu i poštediš se bola.

Jer more zaista nosi mnogo toga lepog sa sobom, za one koji umeju da plivaju i rone.
Plovidba je više za one koji odlaze.

Samo treba dodirnuti površinu na pravi način.
Umeš li da čitaš izmedju redova bar, moje nepismeno, ili su i ove reči uzaludno ispisane ?