Nepoznat broj. Dakle nije prijatelj, al još uvek zvoni, mora da je hitno. "E malena, zaboravio sam danas da ti kažem…" I onda ćutimo. Po jedan uzdah sa obe strane i muk. Otprilike da smo oboje zaboravili da pričamo. Odnele nam ove godine "uzimanja, davanja" one prave reči pa pokušavamo tišinom da se operemo. Al ne vredi.
Sve ono što smo nas dvoje jedno drugom priredili, mora ne bi isprala, a kamoli ova dva uzdaha. Pa ipak razumeli smo se. Koliko god apsurdno zvučalo, koliku god buku da smo dizali, uvek je taj jedan pogled i ćutanje bilo znak za "dizanje ručne".
Padne more grubih reči u odbranu slabosti, a onda se pogledamo, zaćutimo i tek onda razumemo šta smo zapravo hteli reći. Razumemo se i sada, zar ne? Samo što je sada sve to nebitno. Ne, nebitno, lažem. Nikad neće biti nebitno, samo više nema svrhe.
Jer ova tišina nije više ona koja menja sve. Ovo je ona tišina u kojoj ti želim sve najbolje, i kojoj te ostavljam da me probaš izmisliti kad ti zafalim. Kad ti zafali neko ko ume da se bori bez glasa, voli svom snagom svojih godina. Neko samo tvoj. Neko ko razume tvoja i prati tvoja lutanja. Neko ko je do koske tvoj al ga više nemaš!
Igrao si se Lucifere, pustila sam te. Rekla sam ti jednom da staneš dok je vreme, da ćeš slomiti srce nehotice, da ćeš ostati bez duše. Žao mi je. Uzela ti dušu jesam, al ne brini čuvam je, vratiću je kad budeš naučio pravilno da je koristiš. Kad je dovoljno iskristališem da znam da će nekoj drugoj pripasti čista.Tada ću je vratiti. Jer ja od srca želim da nadješ neku ni po čemu meni sličnu, bolju od mene. I da je sačuvaš, kao što mene nisi.
Da njoj budeš ono što si bio samnom , ali nikad meni. Nikada za mene. Da budeš Raj nekoj koja ga zaslužuje. Za ove koje sada šetaš, duša ti ne treba. Zato ti je ne dam!
"Šta si zaboravio bebe?"
"Ma, ne znam ni sam, pod stresom sam, okružen ludacima."
Vrtiš se u krug, pričaš, otvaraš. Ako mali, znaš ti ko ti čuva tu ludu glavu. Ja sam nešto kao tvoja tamna strana, jer sa ovoliko tvojih nemira, ne mogu da budem čista. Upijam svo tvoje zlo, kao da sam od kamena. Sve sa ciljem da nekoj drugoj sutra budeš bolji. Valjda će ta znati to da ceni. Ti, još dugo nećeš.
"Aj zovem te kad dodjem dole."
"Važi mali, čuvaj se."
Zvaćeš znam, ali bojim se da se neću oglasiti. Jer ova tišina sa početka, ne ostavlja prostora za neku novu. Al zovi ti, jer I kad se ne javim ne znači da ne brinem. A sve dok zvoni znam da si živ. I da ima nade da ćeš biti bolji. Nekoj drugoj…
No comments:
Post a Comment