Prave mi problem datumi,
brojevi, lica, naslovi. Sve što može da se zapamti, moj mozak zadržava. Sve ono čega i ne želim da se sećam, i dalje je
živo u glavi. 27 decembar, dan ko i svaki drugi, reklo bi
se.
Ne obeležava se crvenim slovom, nema neko dublje značenje. Ništa bitno. Njoj je danas rodjendan. Bože moj, još hiljadama ljudi je. Razlika je samo što te hiljade drugih u mom životu nisu imale nikakvu ulogu. Ona jeste. Još par je nekih trebala da odigra al ajde sad. Otprilike da su te naredne nekoj drugoj namenjene. Ko je ona pitate se? Moja bivša najbolja drugarica, sestra, kuma , saborac. Kako god ih nazivali svi imamo po jednu. Ja ih imam dve.
Ne znam koja više boli. Obe odjene u decembru, samo u različitim dekadama. Ne ide mi otprilike sa tim zimskim znacima. Mi letnja deca izgleda ne treba da zalazimo u ove hladne predele. Tanak je to led, puca brže od stakla. Bilo kako bilo ovo "bivša" baš loše zvuči. Otudjeno, bezvredno...
Još gore izgleda činjenica da ti život ukrsti puteve sa nekim ljudima, tek da bi te očeličio.
Pojedeš sa nekim toliko "soli" i onda shvtiš da zapravo tu osobu uopšte ne poznaješ. Deliš dane i koru hleba sa nekim iz godine u godinu i onda dodješ u situaciju da toj istoj osobi pružiš ruku i pitaš "da li se uopšte poznajemo i ko si ti zapravo"?
I onda svaka kreće svojim putem. I onda sa pitanja prelaziš u realnost u kojoj se zaista ne poznajete. Nikad se niste ni srele. Nikad jedna drugoj brisale suze i pružale utehu. Smešno.
Mali smo ljudi, loši igrači za velike uloge.
Na samom kraju, jedino što mogu je da im poželim sve najlepše. Da priznam sebi da ovu iz prve dekade nikad neću sebi oprostiti, i da me boli. Ovoj iz druge dekade nikad neću oprostiti, a ne boli ništa manje.
Ista reč, različiti konteksti. Isti mesec, različiti karakteri.
Bol konstantan... Ishod identičan...
No comments:
Post a Comment