Dobro srce imaš, ne valjaju žene :)

    Ne, ovo nisu samo stihovi turbo folk pesme, ovo je činjenično stanje! Ako si previše dobar, ne valja, ako si previše loš, opet ne valja... nađi sredinu i strogo se drži nje. Budi muško onda kada to trebaš biti, budi mekan kao pamuk onda kada ti nešto treba. Izvinjavaj se kada moraš, ali samo tada. Reci hvala onda kada zaista treba da budeš zahvalan. Udari rukom o sto, naravno samo figurativno onda kada treba da se zna ko je muško u vezi, kombinaciji, braku itd... Jer to, koliko god da smo savremeni mora da se zna. Žene ne valjaju, to je činjenica, kada osete da je sve na njima – odluke, svađe, reči, brige, sitnice ...

     Zato, ne budi dobar, popustljiv, slab. One to ne vole, vole jake, sposobne, odlučne a s druge strane vole maze, dobrice, umiljate. Da li može da se balansira na sredini i da se ponašaš onako kako situacija nalaže.

   Kada pretera da kažeš DOSTA, da ne dozvoliš da dominira, to moraš ti. Kada je tužna, samo da je zagrliš i ćutiš, kada se duri bez razloga da joj kažeš da to kod tebe ne pali. Da ne pričaš prazne priče i pravdaš se kada nisi kriv. Kada ljubomoriše reci joj da si ponosan jer je ljubomorna. Kada gledaš druge žene, nemoj da je lažeš da si slučajno, jer ona to vidi. Da držiš do sebe, ako si slobodan da ne dozvoliš sebi neke smešne izlete, jer svako sam sebi postavlja i održava „cenu“. Ni dobar, ni loš, jednom rečju poseban. E, žene to vole, to "poseban", što nikad nijedna nije uspela da definiše a sve smo doživele. Znači budi poseban, šta god to značilo, verovatno vi muškarci znate kako treba da se ponašate da bi bili posebni. Budi poseban, budi „onaj što ima ono nešto“ i svet ti je na dlanu, žena milion i jedna, i ne onih što ne valjaju nego pravih, kvalitetnih, plavih, crnih, smeđih, matorih, mladih, vršnjakinja, drugarica... Budi poseban, budi gospodin, budi seljak, budi fin i prost, budi sve u jednom čoveku i uspećeš sve što ti padne napamet, GARANTUJEM TI! Si juuu :***

JOŠ TE NEŠTO ČINI IZUZETNIM

I samo tako, jel? Pojaviš se niotkuda posle toliko vremena i ponovo me gledaš tim pogledom koji me ubija. Samo sada nismo sami, nije trenutak i nikada više neće biti. Ne može! Ne dam! Ni jedan jedini dan, ni jedan sat, ni jednu pesmu, ne dam više! Ne zaslužuješ, a i ne želiš. Samo alkohol radi u tebi pa opet misliš da sam glupa, verovatno. E lepi moj, jesam i glupa i luda što stojim na mrtvoj tački već dugo vremena zbog tebe. Ne znaš, bar se nadam da ne znaš to, a opet me provociraš. Čemu? Kuda vodi sve ovo? Vidim da su ostale reči nedorečene, a dela neostvarena, osećam da to lebdi među nama iako je prošlo par meseci. Osećam da postoji kočnica, ne postoji razgovor, normalan, opušten kao među običnim poznanicima. Ne znam da se ponašam kad si tu, jednostavno ne umem, zbunjuješ me. Ti praviš od mene bez ijedne reči glupaču koja ćuti i kao robot sve što radi, radi mehanički. To ti nije namera, ali radiš to! Samo da je sve bilo drugačije, samo da nisi slagao i nestao, samo da nismo povezani nekim ljudima, lako bih ja. Davno bi ti bio arhiviran negde na nekom spisku „promašaji“. Ali ne vredi, ne mogu, pokušavam, ali ne mogu da te precrtam, ne ide mi od ruke. Svakako nikada više neću dozvoliti da uradiš isto, iako bi te možda ponovo na to naterali litri alkolhola još nekada, a ne, ne. Kako kaže Ceca Kraljica „jednom si to uradio, uradićeš isto ponovo, nemoj mi prići, jer znam da ćeš otići“. Razumem odlično tu pesmu, osećam je, kaže ko jedanput ode, ne ume bez slobode, tako i jeste. Zašto bih pokušavala nešto što ne mogu, zašto opet da ulazim u to čak iako mi se ukaže prilika.

    Stvarno ne mogu, ne umem ja to, nisam bezosećajna, nisam kamen, iako želim da budem, pogotovo kada si mi ti na bliže od nekoliko metara. Jednostavno želim da te izbrišem, da te zaboravim, da ne pamtim tih nekoliko sati koje sam sa tobom provela, jednostavno želim da zaboravim da sam za tako kratko vreme dozvolila da uđeš u moj život kao neko bitan. Nije mi jasno kako si to uspeo, i  nikada mi verovatno neće ni biti jasno. Ne znam ni sada, ne znam kako i šta me drži da mesecima vrtim film tog prekratkog  vremena sa tobom.

     E moj ti, samo kad bi znao i deo ovoga, pokušao bi da me zaobiđeš sledećih 150 godina. Ja moram da pišem, tako mi je lakše, kao izbacim neki deo toga pa mi bude lakše, na kratko. Nemaš ti pojma ni o čemu, ništa ti nije jasno, a ništa te i ne zanima, kako kaže jedna moja drugarica „ne znaš ti lepi, šta je sport“. Jednostavno se ne nalazimo na istim dužinama i nikada nećemo. I to je otprilike to. A ja sam budala, nepopravljiva, i dalje te sanjam, „u tome rekord obaram“ i dalje negde u nekoj dubini duše i mozga želim da si tu, da ostaneš, da opstaneš,možda čaki zauvek. Iako znam da ne možeš, ne želiš to, ja sam i dalje tu... Eeee lepi moj, možda dođe i mojih 5 minuta nekada, a tada ćeš da me čuješ itekako... Samo iz dva razloga, prvi je da si pokušao da mi vređaš inteligenciju, a drugi, jer si me lagao. A kao nejbitniji među razlozima izdvaja se taj da si počeo nešto što nećeš, ne želiš, pustio si me da pomislim da si poseban, naterao me da verujem u tvoje glupe priče... Uprkos svemu, nakon svih meseci, noći, dana, viđenja ili pukog javljanja na ulici, ne znam zašto, nemam reči da definišem i objasnim sebi... po milion i jedan put se preslišavam, ali ne vredi, objašnjenja nema za to, ali ipak, ako išta znači JOŠ TE NEŠTO ČINI IZUZETNIM... bez ikakavog razloga. Nadam se da će brzo proći, nadam se da će sve ovo da stane, jer ne mogu, LEPI MOJ, nemam ja snage ni emocija za bacanje, imam ponosa i ja, nisam kamen, nisam životinja, ja sam BIĆE, ako to do sada nisi primetio... I samo još jedno : SREĆNO! Gde god bio i sa kim god bio ... A ja, ma šta ima veze kako ću ja, to se tebe kao i do sada ne tiče!

A gde je ljubav, gde ste je od moga oka sakrili ???by MiMy

Zaista, gde je ljubav ? 
Aludiram na «ljubav» kao pojam, na sve ono što se pod njom podrazumeva .
Gde ste je sakrili ?
Svi vi malogradjani koji skrnavite nemerljivost ovog osećaja, malicioznim intrigama i korumpiranim dodirima . Vama postavljam to pitanje .
Jeste li ikada voleli ? Zaista voleli ? Bezrezervno, bezuslovno , celim svojim bićem ?
Drugog čoveka, životinju, plavetnilo neba ? Bilo koga, bilo šta?
Bezrazložno, samo zato što umete da volite ? 
Ili ste u svemu oduvek tražili makar i mrvu koristi ?
Gde god da se okrenem nalećem samo na isprazne, bezlične ličnosti sa savršeno odigranim predstavama...
Glume ljubav, prijatelje, roditelje, braću, sestre, poznanike, supružnike, prolaznike ... 
Glume ljude ... 
Glume život ne usudjujući se da ga odžive ...
Vraćaju se u osamu i kukaju ... 
Nad sopstvenim sudbinama, nedostatku ljubavi, ne pitajući se ni jednog momenta da li su zapravo zaslužili bolje ... 
Da li su vredni ljubavi, bogatstva, poštovanja ... 
Pružanja ruke ruci i značajnog pogleda ... 
I dok tako «glumci» kukaju, i traže da rešenja padnu sa neba, pravi ljudi, s druge strane, žive stvarne živote, ispunjene ljubavlju, osmesima, mirnim snovima ... 
Nemaju previše, mnogi nemaju ništa ali i to ništa umeju da podele sa nekim ...
Da udele prosjacima poslednju paru i da budu srećni zbog svog postupka, jer su sposobni da u tom prosjaku prepoznaju čoveka od krvi i mesa, željnog razumevanja i podstreka, a ne socijalni talog ...
Da pomaze psa lutalicu, prepoznavši u njemu biće željno pažnje i nežnosti, a ne kolateralnu štetu ... 
Odlaze u svoja ognjišta punog srca, tražeći ljubav na licima svojih najbližih ... sa punim pravom, jer su oni ti koji umeju i da je pruže ...
Odlaze na spavanje željni mirnog sna, sa punim pravom, jer umeju da sanjaju ... 
Ustaju, očekujući sunčan dan, sa punim pravom ... Umeju da mu se obraduju ...
By MiMy

Bajka za velike devojčice

Poznato, zar ne, dečak iz 5/2 i devojčica iz 3/4 i to je otprilike to, ili bi pak trebalo da bude. Kada se setim tog nekog davnog vremena osećam se kul. Tada nam je najveća marka bila TODOR, najelitniji izlazak picerija Zeleni Zub i vrhunsko piće 7up, eventualno Fanta šokata, jer je to, svi znamo bilo naj kul. Tada smo se zaljubljivale u dečake, a i oni u nas zbog toga što jesmo, nisu postojale predrasude, nije bilo principa i uslova, nije bilo kuliranja, taktika i svih ostalih gluposti koje su lagano došle s godinama. Prva ljubav ... eeeee davno beše to, ljudi moji. Svi znate o čemu vam pišem... to je plavokosi, eventualno crni dečak iz 7. Ili 8. razreda koji te je krišom gledao, smejao se spuštene glave ili te ignorisao potpuno, kao mene moja prva ljubav. To je neko ko ti da pola užine, neko ko ti kupi sokić ili se gura umesto tebe u redu za užinu. Možda te simpatiše, a možda te i ne zna, ne vidi te,  a ti svakako u njega zaljubljena. Svakako je bilo lepo, volim da se setim toga i osećam se divno kada se samo na minut bacim u to vreme. Njima smo pisale stihove, spomenare, preko 1001 poznanika jurile način da nam se potpišu u leksikon. Oni su stajali, smeškali se i gordo dizali noseve na našu zaljubljenost. Bar u mom slučaju sve je i ostalo na platonskoj ljubavi, bezglavom jurenju i pukoj zanesenosti. Volim i sada da ga vidim, da ga se setim, da se sebi nasmejem i svojim dečijim godinama, čak me i bude sramota ponekad koliko sam ga proganjala, sve je to moji ljudi lepo i divno.

    E sada, posle nekih najmanje 10-15 godina , dečaci su postali momci, muškarci uglavnom ih se sećamo ali ih ne poznajemo. A devojčice su delimično ostale devojčice, samo što je spomenare zamenio you tube, beleške na fejsu, sokiće zamenila vina i rakije, a nekog prelepog mangupa iz 8/3 zamenio muškarac koji uglavnom manje vredi nego on, ili nam se pak tako čini. Bez greške prva ljubav ostaje deo lepe memorije u našim glavama, ostaje nedosanjani ili čak odsanjani san. Neko ko je čist, savršen, lep, divan, uspešan. Možda on i nije sve to, ali ostao je memorisan tako i tu nema ispravke. U mom slučaju, to je jedan divan, uspešan i lep momak ... Eeeee on je bio moja prva ljubav, moj san, nedostižni cilj, neko savršen, neko poseban. Sada posle 15-ak  godina i dalje smatram da je on sve to i nikada neće moći da se izbriše iz moje glave, jer je drugačiji...bio tada. Kada ga vidim, sretnem, setim se,  i dalje u mojoj glavi ima 14 godina, iako sada ima tačno duplo. On je i dalje drugačiji nego ostali u mojim očima, on je prosto savršeni muškarac i tu se moja priča privodi kraju. Volela bih da znam da li iko vidi sve ovo kao ja, da li iko zna ko mu je, kada i kako postao prva ljubav. Da li ima lepa sećanja i trenutke koje pamti. Ja ih imam i ne dam ih nizašta na svetu. Odlično se sećam trenutka kada sam se zaljubila u to stvorenje, kao i svakog „bitnog trenutka“ nakon toga. Kad god se skucam, razočaram, pa čak i zaplačem, sama sebi kažem eeeeee moja ti, posle njega je sve krenulo silaznom putanjom što je donekle i logično, jer tada sam imala 14 godina. Nije me zanimalo šta ima, čime se bavi, kakav je prema ženama, ume  li da poštuje, ume li da voli, ume li da ceni žensko, kakav je čovek, nije me čak ni zanimalo što me ne primećuje . Samim svojim postojanjem bio je savršen, pojavom me bacao u šok i takav će uvek i ostati. Poseban, jednostavno najčistiji i definitivno prvi na tronu i lestvici muskaraca...NEPOBEDIVO SAVRŠEN!

List na vetru

Ultima racio je izraz koji potice iz latinskog jezika i oznacava upotrebu odredjenih sredstava , ili uopste , poslednji potez koji se moze odigrati u igri zvanoj zivot. 

Postoji stara prica da su covek i zena nastali od jednog savrsenog bica, koje je posedovalo moc saznanja.

Usvom tom sveznanju nalazile su se i lose osobine.

pa je usled pokusaja iskoriscavanja istog , sila koja nas spaja upravo od tog bica napravila dvoje , ostavljenih da ceo zivot lutaju trazeci savrsenstvo , nekada cak i bez znanja da kljuc tog savrsenstva postoji i u njima samima.

Ne pricam vam o teoriji Jin-Jang,dve razlicite polovine koje cine jednu celinu , vec pricam o dva dela razlicitih velicina , moci i ciljeva , ali iste uzajmne vrednosti . Za primer vam pruzam jednu pricu , o dvoje mladih ljudi , za nekoga svakidasnju , dok za druge neuobicajenu i nepojmljivu .

Ljubav se moze grubo svesti na samo jednu recenicu , koja jeste tacna , ali nije potpuna . Potpunu , cak i oni koji to poseduju , ne umeju prevesti drugome, jer njena vrednost prevazilazi trenutno ljudsko shvatanje.

"Da bi dobio ljubav , moras je i pruziti "

Ljubav ni za koga nije ista, cak ni za ta sva dela koja teze biti spojena .

Ova ljubav nije procvetala u prolece , iskreno , ne zna se ni kada je cvetala i da li je uopste i dostigla vrhunac . Mozda nije ni postojala , a mozda nesto od nje i dalje postoji , neki tihi zar , bez odgovarajuce vatre. Ovo dvoje ljudi moze biti bilo ko od vas . Ne , naravno da nisu svi isti ,vec posebni samo sebi ... kao i svi drugi . 

Neka bude da je ova ljubav zapoceta u jesen . Dva lista otpala sa grana razlicitog drvaeca, vetar je vodio novom pocetku . Ni svesni da su se tu njihovi putevi ukrstili , zapoceli su putovanje u istom kupeu. Vodjeni slicnom pricom i istim vetrom indetifikovali su se u zajednickoj ciklicnosti , 

ne usudjujuci se da ishta promene . Verovali su da ce prepusteni vetru njihove "sudbine" da se ostvare . 

Svako je imao svoju stanicu u ovome vozu , svako je imao svoje drvo do sledece jeseni .

Na njihovim sledecim stanicama , ipak nisu duvali isti vetrovi . Nesto sto je njega drzalo , sledece jeseni je nju ranije pustilo . 

I dalje su se vidjali u istom vozu , dok su vetrovi svirali razlicitu melodiju . Vatre od prvog puta nije bilo .

samo je zar lagano tinjao ...

Zbog toga su se i dalje osvrtali na nesto sto je prelepo gorelo . jedna banalna recenica sa kampovanja, ali iz ovog ugla ima nekog viseg smisla , "vatra zamenjuje televizor ". Njeno nekadasnje savrsenstvo uvek ostaje u secanju , pa makar to bio i samo list na vetru .

Namerno zavrsavam ovu pricu sa pitanjima , jer ova tema nikada ne moze biti zatvorena , jer ako bi je ikada zavrsili , ona bi izgubila njenu nedostiznu vrednost , to bi bio samo pokusaj skrnavljenja ...

Mozda je to lisce pogresilo ?

Mozda je ostalo jos vremena da bi se jos nesto desilo ?

Mozda je nesto sudjeno ?

Mozda smo mi previse sludjeni da cekic presude u svoju ruku preuzmemo ?

Kada se odgovori na ova pitanja , na red , odluka za Ultima racio , nastupa....

Rezultat nikada nije u mogucnosti da postigne samo jedan deo ......

By FilozofKv

Pisac bez jedne ruke by Filozof

Mirne noći dolazi čovek , skriven ispod kaputa oslobadjajući čudnu auru. Prilazi šanku, ostavlja kaput na susednoj stolici i naručuje vinjak. 
Prigušena svetla, miris ustajalih cigareta koji odzvanja prostorijom nadglašavajući šuštajući radio i čovek zagledan u piće. 
Ja sa druge strane šanka , priviknut na karikature bez stripa koje krive karikaturistu zbog prevelike ili premale senke . 
Izazvana mašta ovom čudnom pojavom polako pokušava da preuzme vlast nad jezikom, dok strah ili neka čudna kombinacija strahopoštovanja prema njegovoj auri odvraća misli od tog naizgled sumanutog pokušaja. 
Galantan stav , uživanje u piću, a ne davljenje u istom. Leva ruka miluje čašu ispitujući svaku neravninu prstima i pogled izgubljen u daljini preslišava svaki pokret ruke. 
Krenuh da izustim reč, ali čovek eksira ostatak pića i reče naplati, ostavljajući pristojnu napojnicu nestaje uz škripu zarđalih šarki na vratima. 
Sutra veče je uz istu ceremoniju seo na isto mesto. Krenuvši da sipam piće mirnim glasom je rekao : 
- Ne želim to . Sipajte mi času vode i uzmite vi šta želite da popijete . 
Klimnuvši glavom u znak zahvalnosti , pružajuci mu piće upitao sam ga ... 
- Šta vas dovodi ovde ? Čime se bavite ? 
Ispivši čašu vode rekao je : 
- Ja sam bio pisac , tj. i dalje pišem , otkud vi ovde? 
- Pa , ja ovde radim. 
Začuđeno sam odgovorio. 
- Znam da radite ovde. 
Izustio je blago nakrivivši usne, pokušavajući da napravi osmeh. 
- Ali zbog čega radite ovde? 
Jasno inicirajući da ni jedan od nas ne pripada ovom svetu. 
- U početku mi je bio potreban posao, odgovorih, dok je kasnije sve prešlo u naviku,određeni strah da ne izgubim i ovo u slučaju potrage za nečim novim. 
- Zbog čega ste prvo rekli da ste bili pisac? 
- Kao sto možeš da primetiš, ja nemam desnu ruku, a njome sam pisao ... 
- Izvinite zbog ovog pitanja, ali što niste nastavili da pišete levom rukom , ako ste to voleli? 
- Vidiš dečko, neke stvari u životu možeš zameniti, dok druge ne možeš. Negde u sebi znaš da njihovom zamenom ne bi bio dosledan sebi. Stoga, sada ja i dalje pišem, ali pišem živeći svoja dela . Buduća, stara ... nije bitno . 
Blagi uzdah i njegova poslednja rečenica : 
- Otuda eto i mene u tvom lokalu, u tvome životu .....

by FilozofKv

TIPOVI MUŠKARACA

Pokušaću drage moje da pomognem prvenstveno sebi, pa i vama i da iz svog ugla napišem tipove muškaraca, onako kako ih ja vidim : 

     

1.LAŽOV ... Lažov je muškarac koji laže, znate to zar ne? Lažov je pritom i licimer, bezobraznik i koristoljubiv stvor. On je uvek tu negde, pojavljuje se i nestaje i naravno uvek laže... A mi verujemo, bezrezervno i beskrajno do neke granice, a ta granica je kada prođe prva zaljubljenost. Lažov laže jer je lažov, bez razloga i povoda.. jednostavno laže. Pokušava da bude frajer, ali mu ne ide, jer jednom lažov, zauvek lažov. Prepoznaje se u frazama „zovem te sutra“, „ti si posebna“, „nikada nisam doživeo ovako nešto“, „ne stižem da se javim“ ... itd i moja omiljena „ti si super, ja ne valjam“... E sve je to lažov, jer niti se javi sutra, niti misli da si posebna, sve i ako na neki način možda i jesi, niti je u obavezama, a pogotovo ne misli za sebe da je loš, a za tebe da si dobra, nego prosto i jednostavno LAŽE breee... Pojavljuje se u raznim oblicima, najčešće u obliku frajera, zavodnika, srcelomca, a ređe u obliku neshvaćenog bića, ugrožene vrste i „onog pravog“... Za izbegavanje lažova potrebna je taktika... čim ukapiraš, ne pokušavaj da ga pravdaš i misliš da nije baš on taj lažov, nego beži od njega kuda te noge nose i ne priznaj nikad nikome kako si bedno nasela na njegove laži ...

2.ŽENSKAROŠ ... Ženskaroš je onaj koji voli žene ... neeeee drage moje ... ženskaroš je onaj koji voli samo sebe, svoj ego i svoju životinjsku potrebu i ima nagon za isto tako životinjskim seksom. Ženskaroš je po nekom nepisanom pravilu lep, zgodan i privlačan, jer u suprotnom ne bi mogao biti ženskaroš... On nije bezobrazan i bezdušan ... naprotiv. On je velikodušan, kod njega u srcu, a i krevetu ima mesta za mnogo nas. Međutim, postavlja se pitanje da li ijedna od nas želi da bude samo recka koja se piše, samo noć, par noći ili u najboljem slučaju nekoliko nedelja. Ja bar ne želim, i zato izbegavam ovaj tip muškaraca u širokom luku, čak ih i ne poznajem, jer čim ih prepoznam stavljam tačku na svaki dalji kontakt. Ženskaroš se prepoznaje po frazama : „jel ti drugarica ima dečka?“, „sestra ti je veoma zgodna“, „ja nisam čovek za jednu ženu“, ... i moja omiljena, najomiljenija „nisam u fazonu ozbiljne veze i vezivanja“, možda čak i uz obrazloženje „još sam mlad za ozbiljnu vezu“, sve iako je prešao trideset i neku ... To je prosto ženskaroš, prefinjeniji za nijansu od lažova, pa na fin način ispituje gde još sem kod tebe ima zeleno svetlo, a pritom ti daje na znanje da nikako, ali nikako nećeš uspeti da ostaviš neki dublji otisak ni u srcu, a ni u krevetu , jer prosto nećeš imati vremena za to. Pojavljuje se u obliku zavodnika koji obara sa nogu, sa sve oblaka najnovijeg parfema oko sebe, uglavnom je popularan, te iako svi znamo da je ženskaroš, postoji po neka romantična duša koja misli da će baš on biti „njen muž i otac njenog deteta“. Za izbegavanje, recept je nemati ništa sa njim, jer u najboljem slučaju možeš dobili dobar seks, a izgubiti mnogo živaca, energije i potrošiti silne reči, ikakve svrhe bez...

3.TIPIČAN BALKANAC ... svima nam je jasno šta ovo znači... i verovali ili ne i dalje ih ima ... Štaviše, to postaje moderno, in i masovno... Tipičan Balkanac je istripovani, blago ograničeni momak, koji sigurno ima neke probleme sa sobom i svojom psihom, što se dalje manifestuje na njegov odnos prema ženama. On je uglavnom totalno bezosećajan prema ženskom rodu, ne zna šta je ljubav, trudi se da bude patrijarhalan, jer to tako mora, a ne zato što razume bilo šta vezano za patrijarhalnu porodicu... Za njega je žena predmet i mašina za razne vrste poslova , od pranja sudova, veša do rađanja dece. Ponaša se kao da je popio svu pamet ovog sveta, kao da je on, iz neznanih razloga „taj“, najbolje rečeno, ponaša se kao „vlas’ u selu“ , sve i ako živi u centru nekog velegrada. Iako ume da bude i dobro prikriven, prepoznaje se po dobro poznatim frazama : „što bi ti bilo šta radila, ne volim da žena radi“, „moja majka je ovo i ono ...“, „samo slabići plaču i osećaju, ja sam muškarac“ ... i naravno, neibežno „to je ženski posao, i to je ženski posao, to je ženska boja, to je žensko ovo i ono...“. Pojavljuje se u oblicima „pravog muškarca“, mačo mena, uglavnom krupan, zgodan i moćan, ponekad čak i neodoljivo podseća na drvoseču i farmera iz američkih filmova. Na sve načine pokušava da pokaže i dokaže da je on MUŠKO, kao da se to pa ne vidi, da si ti žensko, kao i da to nije očigledno, i da se zna gde je kome mesto i to radi ponekad i indirektno, ali veoma upadljivo. Balkanca izbegavati postepeno, jer ponekad ume i želi da bude veoma grub, kako bi time ponajviše sebi dokazao da je on muško. Mada neće ga dugo ni držati bes i loše raspoloženje, ako shvati da pokušavate da pobegnete i iskulirate ga, jer će mu to „biti dokaz“ da niste za njega i da niste dovoljno dobre da budete njegova, naravno slabija polovina ...

4. MAFIJA „ON BATERY“ … Lako prepoznatljiva vrsta, smatram da je suvišno navoditi “ kako ga prepoznati ” instrukcije, ali ću to ipak uraditi zbog svih onih naivnih devojčica koje svet tek treba da otkrivaju … Držeći se što dalje od ovakvih tipova ! Stav odmah uočljiv, “ ja sam taj, svet je moj ” … Nastup - samouveren, učtiv i direktan . Kod određenih pripadnika ove vrste, krajnje slatkorečiv . Savršeno uvežbana priča tipa “ ti si samo moja, ne sme niko da te dira , ti si mala princeza ja anđeo čuvar, ako te neko takne ja ću lično da … ” … TI SE NE JAVIM NA TELEFON JER MI JE SOPSTVENO DUPE VAŽNIJE OD PROBLEMA KOJE TI IMAŠ ! NAĐEM DRUGU LAKOVERNU OVCU DA JOJ UVALIM ISTU PRIČU ( i još ponešto , jer mi samo za to služite ) , DOK TI SEDIŠ KUĆI, ČUPAŠ KOSU SA GLAVE I RAZMIŠLJAŠ GDE LI SI POGREŠILA …Drage devojke, umesto da dozvolite sebi ovakvu situaciju, sasecite stvar u korenu i bežite glavom bez obzira odmah nakon upoznavanja . Takvi nikome dobra nisu doneli, a priča o “lepotici i zveri” je ipak samo bajka koju ste prerasle čim ste u situaciji da čitate ovaj tekst . Neosporno je da ćete sa takvim tipom doživeti najluđe provode, nositi najbolje krpice i imati osećaj da ste jedina žena na svetu, ali cena koju ćete platiti kada u njegov život uleti neka nova princeza, isuviše je visoka za bilo koju od nas … Poštedite sebe toga, toplo vam preporučujem …

5. MAJKIN SIN, LJUBI GA MAJKA! Prepoznatljiva “baby face”, plastičan osmeh, sladunjav, uštirkani stajlijng “a la samo majka zna da pegla košulje ”. Priča tipa “završiću sto fakulteta, biću strašan biznismen, oženiću se devojkom iz dobre kuće bez ikakve prošlosti ( koja kuva kao mama, pere kao mama, liči na mamu ), biću primeran otac i živećemo srećno do kraja života ” … Hmm ma važi ! Poenta je da je infatibilnom, blago retardiranom primerku ovog tipa zaista potrebna mama, ne devojka … Ako i nađe devojku, biće to mamin izbor . Sve što uradi u životu tačnije, biće mamin izbor . Lako ćete ga prepoznati, svaku svoju grešku opravdaće suzama (narikačkim!) . Svaku vašu odluku, povišen ton, pogrešnu reć ispratiće suzama ! Kad od njega zatražite pomoć ili zaštitu, nema ga nigde . Čuči ispod mamine suknje dok bura ne prođe .Ne treba vam to devojke . Činjenica je da će “mamina lepotica” završiti fakultet i otvoriti firmu iz maminog budžeta, ali je isto tako neosporno da neće biti dobar muž otac, jer nikada neće postati dovoljno zrela i samostalna ličnost . A vi nikada nećete napraviti sarmu kako to mama radi . Odličan za tipove devojaka koje preferiraju defektne ličnosti . 
Ja sam ipak za varijantu da mama budem samo svome detetu …

7. PRIČA ZA SEBE, GOSPODIN PRAVI!
Nema šablonske karakteristike, prepoznaćete ga po … ma , jednostavno ćete ga prepoznati … po dodiru, zagrljaju, osećaju pripadnosti i pronalaženja …po osmehu koji će vam izmamiti, po ljubavi i pažnji koje će vam posvetiti … po svemu … Bitna stavka devojke, na putu do njega ćete poljubiti mnogo žabaca a ni jedan neće postati princ …Ni pravi nije princ, on je nešto mnogo bolje … Nije imaginacija, stvaran je … Pravi je jednostavno pravi! Ne traži se, jednostavno se nađe …Ostaje, opstaje I ne odustaje … 
GaGa & MiMy